У Црној Гори годишње хиљаду намјерних и селективних абортуса, због непланираних трудноћа и одабира пола дјетета
1 min read
Илустрација
Према подацима из Стратегије за очување и унапређење репродуктивног и сексуалног здравља, у Црној Гори се годишње обави око 1.000 намјерних и селективних абортуса, због непланираних трудноћа и одабира пола дјетета. До 2018. године постоји тренд неравнотеже између полова на рођењу и он се, за посљедњих 15 година, креће 110 дјечака на 100 дјевојчица, показује истраживање Клиничког центра, преноси Дан.
Подаци из Стратегије за очување и унапређење репродуктивног и сексуалног здравља показују да се укупно годишње обави чак 1.400 абортуса, од којих је само дио оправдан и из здравствених разлога.
Програмски директор ЦАЗАС-а Сања Шишовић казала је за Дан да свако има право да слободно и одговорно одлучује о броју дјеце и размаку између рађања, што укључује и одлуку да ли уопште имати дјецу и приступ средствима за практиковање овог права.
“Селективни абортуси су проблем о којем се последњих година много говорило у јавности и чињеница је да они постоје у великој мјери. Оно што посебно забрињава јесте чињеница да овај проблем и даље остаје присутан и да се недовољно ради на превенцији. Вјерујем да је у пракси број абортуса, па и селективних, значајно већи него што имамо могућност да чујемо. Да ли се неко бави абортусима у Црној Гори? Вјерујем да се баве здравствени радници, а нарочито гинеколози који свакодневно раде са пацијенткињама, пружају им информације и здравствене услуге”, истиче Шишовић.
Она наводи да је свијест о значају контрацепције и даље веома ниска и док број непланираних трудноћа расте, приступ контрацепцији и квалитетном сексуалном образовању и даље је неадекватан.
“Ово се директно пресликава управо на значајан број абортуса као последице нежељене трудноће. Вјерујем да се број непланираних трудноћа може оправдати неадекватним приступом контрацепцији и недовољним оснаживањем и едукацијом жена и мушкараца о планирању породице. Пораст абортуса нам само указује да је број непланираних и нежељених трудноћа у порасту и уједно упозорава да се морамо озбиљније бавити питањем репродуктивног здравља и образовања у Црној Гори. У неку руку, може се рећи да је овај број донекле и очекиван имајући у виду да трећина жена има незадовољавајућу контрацепцију то се односи на жене које не користе никакву контрацепцију, а желе да одложе следеће рађање или потпуно прекину рађање. Кључни проблем лежи у томе што, осим што са младима на вријеме не разговарамо о планирању породице на прави начин, имамо ниску свијест о значају контрацепције”, истиче Шишовићева.
Прије двије године започета је кампања “Нежељена” због алармантних података да се у претходних 15 година због селективних абортуса годишње рађало око 280 дјевочица мање него дјечака.
Прекиде трудноће не треба забранити
Шишовић истиче да пораст абортуса никако не смије да нас наводи на размишљање да ли га треба ограничити или укинути, јер све жене и дјевојке треба да имају право на прекид трудноће. Према њеним ријечима, више него икада морамо гласно говорити о важности планирања породице и контрацепцији као и савјетовалиштима из домена репродуктивног здравља.
“Ми се овом темом бавимо кроз едукације и оснаживање, кроз заговарање за унапређење репродуктивних права и здравља. Мишљења сам да се систем тј. држава недовољно бави репродуктивним и сексуалним здрављем имамо усвојену Стратегију за очување и унапређење репродуктивног и сексуалног здравља 2013-2020. која недовољно таргетира ове области. Ми већ двије године нијесмо добили одговор на питање који су досадашњи резултати спровођења ове стратегије, а њена имплементација је у завршној години тако да не можемо закључити какав је национални одговор на овај проблем”, каже Шишовићева.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Nije problem u djeci nego u parama; ko god je bogat nije bogat jer mu je bog dao, kako su u srednjem vijeku shvatali, jer ga je bog odabrao, nego je bogat jer je oduzeo. Njemu je i lako onda da daruje svojoj djeci. Ljudi su pod pritiskom, ne mogu ni sebe održat. A kako je čitav sistem pukao čemu mlađi (koji imaju djecu ili je žele) i mlađi koji su djeca tih mladih mogu da se nadaju?
Da dodam još nešto; pritisak sistema i države na rađanju djece jeste pritisak radi obnove radne snage i ničeg drugog. Boli patka bogate za tuđe porodice.
Braco Srbi,radjajmo se u sto vecem broju.. Osnivajmo porodice, nedeljom u crkvu,vjerujmo,borimo se i napredujmo po hriscanskim standardima.. Kod mene trece sa srecom,jedno za mene jedno dijete za zenu i trece za cijeli srpski rod! Amin
Jeste pošteni Vasojeviću, al ti imaš ženu čijoj majci nije provjeravana genetska struktura djeteta u stomaku, boja očiju i kose, je li fetus kratkovid ili alergican na gluten, kao da se svi spremaju da rađaju astronaute. Kao što vidiš u našoj zaostaloj domovini je izgleda jedini problem kog ce ti pola biti dijete, pa cemo doći u situaciju da te muške glave neće izgleda imati ko da radja. Ako je.priroda učinila da se vise rađaju ženska djeca, da je plod otporniji, onda za to postoji neki univerzalni razlog a ovdje se sve što je svijetu izmisljeno za neki napredak izvitoperi.
@Oskar, bravo za komentar! Jezivo je što priča o polu djeteta počinje u porodici, a nastavlja se kod naših ginekologa. Vjeruj, žene i dan-danas doživljavaju poniženja od akušera u KBC kad im na porođaju kažu „biće bolje drugi put“ kad rode žensko ili kad čestitaju rođenje samo muške djece (Jovović prednjači, a nisu ni drugi mnogo bolji). Ovo je dno od naroda! Pravo je čudo da žene uopšte hoće da rađaju.