У Белој Цркви о „белим“ Русима
1 min read
Тамо далеко
У Белој Цркви, једном од најзначајнијиух центара руске емиграције у свету после Октобарске револуције, представљена је књига “Српски Руси један век руске емиграције у Србији“, аутора Драга Делића. После Прес центра УНС-а и Руског дома у Београду, Карловачке богословије у Сремским Карловцима, то је четврта промоција ове књиге која чува од заборава значајну српску и руску културну баштину.
Како је истакао Милан Трпковић уредник и издавач, планирани је да се ово дело од капиталног значаја представи и у другим већим центрима руске емиграције у Србији, где постоје дубоки трагови тог времена, како код градјана и руских потомака, тако и у бројним областима друштвеног деловања, науци, образовању, позоришту, срхитектури, ваздухопловству, балету, опери, стрипу. У Белу Цркву је живело око 2.500 руских избеглица и у односу на број становника тог малог града близу границе са Румунијом, то је био највећи центар руске емиграције у медјуратној Југославији, вероватно и у Европи.
Трпковић је подсетио на нека велика имена као што су Јуриј Лобачев, један од највећих уметника српског, југословенског и светског стрипа, Гергиј Острогорски, највећи византолог, филолог и академик Никита Толстој, који је родјен у Вршцу, иначе праунук светског класика Лава Толстоја и бројни други.
Игор Вокоун, директор Народне библиотеке и Музеја у Белој Цркви, осврнуо се на рад Кадетског корпуса и Маријинског девојачког института са интернатом, две значалне образовне установе у овом граду. Оне су стигле са ученицима, наставним и помоћним особљем и практично обележиле медјуратни културни и друштвени живот Беле Цркве. Сећање на њих чува Трг кадета у центру Беле Цркве где је 1932. године подигнута Црква Светог Јована Богослова, данас у јурисдикцији Српске православне цркве. Музеј у Белој цркви, један од најстаријих у Војводини, основан 1877 године, чува око 130 експоната везаних за руску емиграцију, које су приликом повлачења од бољшевика донели царски Руси или их поклонили њихови потомци.
Како је нагласио Владимир Кастељанов, чији су преци са Врангеловим официрима дошли у тадашњу Краљевину СХС, на Православном гробљу у Белој Цркви почива преко 650 Руса, медју њима су генерали, племићи, професори, кадети. Кастељанов је основао приватни музеј, који такодје чува јединствене експонате, фотографије, ордење, кинџале, униформе, донете током евакуације.
Он истиче да његов музеј и Трг кадета годинама посећују потомци и родбина руских емиграната из читавог света, а неки од њих успевају и да пронадју драгоцене податке о својим прецима о којима нису знали ништа.
Драго Делић је рекао да га је вредно културно наследје које су Руси оставили у скоро свим областима деловања, мотивисало да књигу посвети овом јединствен примеру пријатељства руског и српског народа.
