У Атељеу 212 обележен значајан јубилеј – 65 година постојања

На овај дан, далеке 1956. године у малој сали старе „Борбе“ изведена је прва представа, концертно извођење Гетеовог „Фауста“ у режији Мире Траиловић. Нови театар је настао из потребе за простором у коме ће се изводити мање, камерније драмске форме, али и авангардна драма.

Атеље 212 било је прво позориште југоисточне Европе у коме је одиграна најзначајнија драма 20. века „Чекајући Годоа“ Семјуела Бекета. На истом месту први пут у бившој Југославији извођени су Јонеско, Мрожек, Стопард, Хавел, Пинтер, Жари, Жене, Јасмина Реза, Олби и други писци. Оно што посебно обележава Атеље 212 су његови глумци и посебан стил игре који је настао у овом позоришту. Као преломни тренутак наводи се Жаријев „Краљ Иби“ са легендарним Зораном Радмиловићем, који је од 1964. године одигран више од две стотине пута…

– У ову кућу први пут сам ступио пре 1960. године, гледајући представу „Чин-чин“, коју је режирала Мира Траиловић, а играли божанствена Љиљана Крстић и мој блиски рођак Љуба Тадић. Као клинац стајао сам на галерији између рефлектора, док је мој отац свирао усну хармонику у представи. После 12 година, на прстима, ушао сам на глумачки улаз Атељеа и постао члан. Била је то кућа у којој си могао да сретнеш Сартра, Питера Брука, Роберта Ћулија, Паола Мађелија, па и Лајоша Зилахија – присећа се један од најпоузданијих хроничара овог театра Милан Цаци Михаиловић.

– У исто то доба на једном месту могли су да се виде Боба Селенић, Драгослав Михајловић, Бора Пекић, Добрица Ћостић, Брана Црнчевић, Данило Киш. Замислите каква је то концентрација великих мозгова и уметника била! А да не говорим о глумцима, то већ знамо…