U Americi su mi rekli da izvesni Šešelj želi da bombarduje Rim: Pročitajte intervju Đukanovića iz 1996. godine

Na početku raspada SFRJ Zapad je otvoreno nudio pomoć da se i Crna Gora otcepi, kazao je Milo Đukanović 1996. u interrvjuu za beogradski “Profil”.

Govoreći o otcepljenju od Srbije, Đukanović je razgovoru s Tamarom Nikčević, rekao da ipak nije bilo ozbiljnijih ponuda finansijske vrste.

“U zavijenim formama jeste govoreno o tome, da bi Crna Gora, po ugledu na neke druge otcepljene jugoslovenske republike brzo mogla da postane korisnik raznih kredita međunarodnih banaka, međunarodnih finansijskih institucija, vlada zapadnih država, itd.”, rekao je Milo Đukanović.

Kako se, po Đukanoviću, mogla raspati Jugoslavija?

“Kada je postalo jasno da će se neuspešno okončati naše protivljenje raspadu bivše zajedničke države, zalagali smo se da makar to obavimo na civilizovan način, po modelu sličnom češko-slovačkom razlazu. Jer sa malo više razuma i mnogo manje nacionalnih emocija i danas sam uveren da je to bilo moguće izvesti bez krvi i rušenja. Imali smo niz konstruktivnih ideja i za prekid rata koji se u međuvremenu zahuktao. Tako je bilo i sa promocijom projekta SR Jugoslavije, u odnosu na koji je postojalo puno skepse i otpora u međunarodnoj zajednici i u Jugoslaviji samoj. A danas ta država biva sve stablinija i međunarodno priznata. Dakle, pored brojnosti, naše socijalno-političke inicijative su izdržale i probu kvaliteta.

(…) Da budem otvoren, kada sam prvi put bio u Americi, nije pominjana ni Crna Gora, ni Jugoslavija. Znalo se za Srbiju i bio je čvrsto utemeljen krajnje loš imidž te države, posebno njenog rukovodstva. To, uostalom, nije nikom nepoznato. To su amarički zvaničnici javno i nedvosmisleno saopštavali. Znači, to nam je bila startna pozicija u SAD. Krenuli smo mukotrpno da ponavljamo priču i afirmišemo politiku Crne Gore u američkoj administraciji, u Kongresu, u sedištu međunarodnih finansijskih institucija. Uradili smo to jedanput, pa drugi i treći put, pa su Kongresmeni došli ovde. Upravo su oni izrekli ocenu da Crna Gora može biti model života na Balkanu i da se u Crnoj Gori realizuju najbolje ekonomske reforme u regionu”.

Odgovarajući na pitanje kako su Amerikanci i uopšte ljudi iz međunarodne zajednice gledali na njegove priče, s obzirom da su se one tada prilično razlikovale od zvanične politike SRJ, Đukanović je rekao da su pojedini razgovori bili neugodni.

“Nije bilo retko da nas zapitaju: možda je sve to tako kao što vi pričate u Crnoj Gori, ali u SR Jugoslaviji stvari stoje drugačije. Naspram vaše priče o privatizaciji, važni centri političke moći u Beogradu zagovaraju društvenu svojinu, naspram vaše priče o miru, izvesni gospodin Šešelj, koji je vrlo blizak režimu u Beogradu, preti da će bombardovati Rim (…) Svoju poziciju objašnjavali smo na sledeći način: ‘Sastavni smo deo SR Jugoslavije. U Ustavu Jugoslavije stoji da smo njen ravnopravni činilac. Mi to vrlo ozbiljno i doslovno shvatamo (inače, mislim da je problem određenih krugova i u Crnoj Gori, a više u Srbiji što veruju da je to tek tako deklarativno neobavezno zapisano). Pošto i vi izražavate dobre namere i želje prema svakoj demokratskoj državi – pomozite nam da naše ideje, koje kako sami kažete podržavate, afirmišemo na prostoru cele Jugoslavije…'”

Upitan o Slobodanu Miloševiću, uz opasku novinarke da je on poreklom Crnogorac, Đukanović je rekao da se, koliko on zna, Milošević deklariše kao Srbin, i da se tako apsolutno u celosti i oseća.

“Prvo, on i ja već dugo vremena ne razgovaramo, ne srećemo se, nemamo nikakvih kontakata. On razgovara uglavnom na drugom nivou sa predsednikom Republike Crne Gore, a iz vremena kada smo ranije imali neke zajedničke sastanke, nismo se doticali te teme”, rekao je Đukanović.

“Vi ste dugo bili komunista?”, pitala ga je Tamara Nikčević.

“Ja sam komunista bio i uopšte se ne stidim tog dela svoje prošlosti. Naprotiv! Meni su leve ideje i danas prijemčive (…) Sve lepe ideje padaju u vodu, ukoliko imamo ekonomski neefikasan sistem u kojem je nemoguće stvoriti ekonomski potencijal, da bismo realizovali svoja humana opredeljenja (…)”

Pored Klaudije Šifer koja je dovedena u Crnu Goru kako bi skrenula pažnju svetske javnosti na tu zemlju, budući da je, prema rečima Đukanovića, poznato da Nemci slede svoje idole, novinarka ga je upitala da li je i predsednik SAD Klinton bio uključen u propagandnu kampanju Crne Gore, Đukanović je rekao da smatra da fotografija sa njim, u propagandnom filmu, nije bila od presudnog značaja.

“Činjenica je da smo mi uspeli da napravimo određeni prorodor u američkim političkim strukturama, verujem afirmativan po nas kao ljude iz vlasti. Mi smo ipak u jednom relativno kratkom roku uspeli da pređemo put objašnjavanja gde je i šta je Crna Gora, do toga da, kroz rigoroznu selekciju američke administracije predsednik Vlade Crne Gore stigne do kontakata sa predsednikom SAD (…) Naravno da je Klinton znao za Crnu Goru, onoliko koliko jedan upućeni državnik može znati za njene specifičnosti u Jugoslaviji”, rakao je Milo Đukanović.

Izvor: Nedeljnik.rs