На почетку распада СФРЈ Запад је отворено нудио помоћ да се и Црна Гора отцепи, казао је Мило Ђукановић 1996. у интеррвјуу за београдски “Профил”.
Говорећи о отцепљењу од Србије, Ђукановић је разговору с Тамаром Никчевић, рекао да ипак није било озбиљнијих понуда финансијске врсте.
“У завијеним формама јесте говорено о томе, да би Црна Гора, по угледу на неке друге отцепљене југословенске републике брзо могла да постане корисник разних кредита међународних банака, међународних финансијских институција, влада западних држава, итд.”, рекао је Мило Ђукановић.
Како се, по Ђукановићу, могла распати Југославија?
“Када је постало јасно да ће се неуспешно окончати наше противљење распаду бивше заједничке државе, залагали смо се да макар то обавимо на цивилизован начин, по моделу сличном чешко-словачком разлазу. Јер са мало више разума и много мање националних емоција и данас сам уверен да је то било могуће извести без крви и рушења. Имали смо низ конструктивних идеја и за прекид рата који се у међувремену захуктао. Тако је било и са промоцијом пројекта СР Југославије, у односу на који је постојало пуно скепсе и отпора у међународној заједници и у Југославији самој. А данас та држава бива све стаблинија и међународно призната. Дакле, поред бројности, наше социјално-политичке иницијативе су издржале и пробу квалитета.
(…) Да будем отворен, када сам први пут био у Америци, није помињана ни Црна Гора, ни Југославија. Знало се за Србију и био је чврсто утемељен крајње лош имиџ те државе, посебно њеног руководства. То, уосталом, није ником непознато. То су амарички званичници јавно и недвосмислено саопштавали. Значи, то нам је била стартна позиција у САД. Кренули смо мукотрпно да понављамо причу и афирмишемо политику Црне Горе у америчкој администрацији, у Конгресу, у седишту међународних финансијских институција. Урадили смо то једанпут, па други и трећи пут, па су Конгресмени дошли овде. Управо су они изрекли оцену да Црна Гора може бити модел живота на Балкану и да се у Црној Гори реализују најбоље економске реформе у региону”.
Одговарајући на питање како су Американци и уопште људи из међународне заједнице гледали на његове приче, с обзиром да су се оне тада прилично разликовале од званичне политике СРЈ, Ђукановић је рекао да су поједини разговори били неугодни.
“Није било ретко да нас запитају: можда је све то тако као што ви причате у Црној Гори, али у СР Југославији ствари стоје другачије. Наспрам ваше приче о приватизацији, важни центри политичке моћи у Београду заговарају друштвену својину, наспрам ваше приче о миру, извесни господин Шешељ, који је врло близак режиму у Београду, прети да ће бомбардовати Рим (…) Своју позицију објашњавали смо на следећи начин: ‘Саставни смо део СР Југославије. У Уставу Југославије стоји да смо њен равноправни чинилац. Ми то врло озбиљно и дословно схватамо (иначе, мислим да је проблем одређених кругова и у Црној Гори, а више у Србији што верују да је то тек тако декларативно необавезно записано). Пошто и ви изражавате добре намере и жеље према свакој демократској држави – помозите нам да наше идеје, које како сами кажете подржавате, афирмишемо на простору целе Југославије…'”
Упитан о Слободану Милошевићу, уз опаску новинарке да је он пореклом Црногорац, Ђукановић је рекао да се, колико он зна, Милошевић декларише као Србин, и да се тако апсолутно у целости и осећа.
“Прво, он и ја већ дуго времена не разговарамо, не срећемо се, немамо никаквих контаката. Он разговара углавном на другом нивоу са председником Републике Црне Горе, а из времена када смо раније имали неке заједничке састанке, нисмо се дотицали те теме”, рекао је Ђукановић.
“Ви сте дуго били комуниста?”, питала га је Тамара Никчевић.
“Ја сам комуниста био и уопште се не стидим тог дела своје прошлости. Напротив! Мени су леве идеје и данас пријемчиве (…) Све лепе идеје падају у воду, уколико имамо економски неефикасан систем у којем је немогуће створити економски потенцијал, да бисмо реализовали своја хумана опредељења (…)”
Поред Клаудије Шифер која је доведена у Црну Гору како би скренула пажњу светске јавности на ту земљу, будући да је, према речима Ђукановића, познато да Немци следе своје идоле, новинарка га је упитала да ли је и председник САД Клинтон био укључен у пропагандну кампању Црне Горе, Ђукановић је рекао да сматра да фотографија са њим, у пропагандном филму, није била од пресудног значаја.
“Чињеница је да смо ми успели да направимо одређени прородор у америчким политичким структурама, верујем афирмативан по нас као људе из власти. Ми смо ипак у једном релативно кратком року успели да пређемо пут објашњавања где је и шта је Црна Гора, до тога да, кроз ригорозну селекцију америчке администрације председник Владе Црне Горе стигне до контаката са председником САД (…) Наравно да је Клинтон знао за Црну Гору, онолико колико један упућени државник може знати за њене специфичности у Југославији”, ракао је Мило Ђукановић.
Извор: Недељник.рс
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Citirajte makar pouzdano sa izvorima.
Jos brkate godine. Ovo nije bilo 1996.
Milo Đukanović je nakon razlaza sa Momirom Bulatovićem 1996. postao još veći srpski nacionalista(koalicija DPS-Narodna stranka),a od 2001. crnogorski nacionalista.
jedino sta je on to je Djukanovicista….