У 120 гробница 550.800 мртвих, још неистражено око 70 стратишта
1 min read
У српској православној гимназији „Катарина Кантакузина Бранковић” у Загребу одржан је, пре десетак дана, симпозијум посвећен јасеновачким жртвама. Том приликом је, у расправи, споменут број од 700.000 јасеновачких жртава, на шта је реаговао владика г. Јован Ћулибрк изјавом: „Не смијемо се набацивати бројкама јер вријеђају жртве, њихове породице и потомке.”. С обзиром на то да је, пре тога, један од историчара у својем излагању говорио о 100.000 јасеновачких страдалника (проф. И. Голдштајн), јасно је на шта г. Ћулибрк мисли када каже „набацивање жртвама”. Са чуђењем могу да констатујем да се на ове симпозијуме под окриљем наше СПЦ у Загребу (било их је до сада неколико) у правилу не позивају људи који имају другачија мишљења. На пример, никада није био позван проф. богословије (и ректор 1993–2000) у Сремским Карловцима Марко Шпановић, који је и сам, као дете од осам година био јасеновачки логораш. Такође није до сада била позвана ни госпођа Ана Пожар, некадашња директорка Спомен-подручја Јасеновац, која је у логор доведена као двогодишња девојчица. А госпођа Пожар је, у време док је вршила функцију директора, за загребачки „Вечерњи лист” (7. мај 1986) изјавила да је, само на највећем стратишту у Градини, страдало 366.000 жртава. Иначе, прота проф. Шпановић у својој књизи „Мој вијенац њиховом гробу” (Сремски Карловци 1994, стр. 209–210), каже да је можда најближе истини Лазар Јанков, који спомиње бројку о укупно 840.000 јасеновачких страдалника. Требало би дакле на симпозијум свакако позвати и неког од старијих, посебно логораша, који имају другачија сазнања од ревидираних, умањених.
Истражујући заоставштину Владимира Дедијера, која се чува у 325 кутија у Архиву Словеније у Љубљани, нашао сам документ који је до сада био непознат не само широј јавности већ и историчарима. У кутији бр. 260 Дедијеровог фонда налази се копија извештаја који је 16. новембра 1961. сачинила четворочлана комисија општинског одбора Савеза бораца (тада Босанска, садашњи назив Козарска) Дубице. Притисак народа је те 1961. био јак да се учини нешто на изради споменика и истраживањима злочина, па је очито локални Савез бораца морао да реагује.
Тако је комисијски обављено пробно ископавање три гробнице у Градини, које су извршили: Ђуран Арсенић (председник комисије), Васо Тркуља (тада уједно председник Савеза бораца општине Б. Дубица), Милош Радуловић и Дурсум Терзић. У извештају општинске борачке комисије се, између осталог, наводи:
„Код првог ископавања у једној гробници после копања земље око 70 сантиметара дошло се до лешева, односно костију јер је месо иструлило и тако копајући на квадратном метру на дубини око један метар и 20 сантиметара нађено је 17 лобања убијених жртава које су биле испробијане и полупане, што значи да су убијани железним маљевима, а такођер и кости удова – ногу и руку су изломљене јер је приликом закопавања масе жртава посипано кречом и ваљано ваљком. Даљним копањем установљено је да и даље око три метра су убијени лешеви јер се налазе саме кости са полупаним главама и костима, што доказује и нађени предмет… као и још један… који је нађен такођер близу три метра дубине, што доказује да су гробнице јако дубоко копане ради стављања у исте што више жртава и заузимања што мањег простора у ширини, а према причањима људи из места да су гробнице копане по самим жртвама унапред, а касније масовно убијани и закопавани… Код другог ископавања у гробници где су жртве куване у казанима ту је наиђено одмах при почетку ископавања на иструле ситне кошчице које су у распадању и то је нађено одмах после пола метра копања и тако су те кости наслагане до дубине око два метра колико смо вршили ископавање, а и даље се налазе исто кости јер смо коцем гурали и даље око метар и колац иде стално кроз кости. Код ископавања у гробници где су жртве спаљиване одмах на првом слоју копања наишло се на паљене жртве… Напомињемо да је код сва три ископавања установљено да су убице приликом убијања и закопавања жртава исте слагали и после сваког сложеног дебљег реда посипали живим кречом, што доказује и то да се у свим дубинама налази креч који је посипан по жртвама. На свим дубинама ископавања налазе се предмети од одјеће, обуће, плетеница женске косе и свега онога што су жртве у томе времену имале код себе. Како је на једном квадратном метру нађено 17 људских лобања, а по дубини таквих слојева има више, што доказује да је у тим гробницама убијено много више жртава него што је то раније замишљено. Према нашој констатацији после вршеног ископавања у 120 гробница које су обиљежене, било би 550.800 жртава, дочим према причањима људи из места да у Градини и њеној околици има још око 70 гробница разних величина које су обрасле у шуму и до данас нису евидентиране”.
Комисија је, дакле, закључила, да је број жртава већи него што се до тада мислило, и да би их у 120 обележених гробница могло бити 550.800 – али да има још око 70 необележених гробница! После овог извештаја комисије Савеза бораца Дубице, уследиле су активности и на нивоу Југославије и дошло је до формирања савезне комисије под вођством антрополога др. Виде Бродар из Љубљане, која је изашла на терен 1964, али којој после тога никада више није било дозвољено да настави започета истраживања.
Мислим да је рад на идентификацији и утврђивању броја јасеновачких страдалника ствар државног, односно чак и међудржавног пројекта, тимског рада, и да ту нема места излетничким изјавама појединаца – посебно када се ради о драстичној ревизији. Међутим, свакако ћу прихватити позив да, на следећем симпозијуму, или у Музеју жртава геноцида у Београду, заговорницима ревизије спознања о јасеновачком логору представим резултат свог рада у Архиву Словеније. Само сакупљањем свих историјских доказа, и даљим истраживањима, може се приближити истини о овом болном питању.
Bio je.veliki otpor hrvatskih komunistickih vlasti da se podigne spomenik u Jasenovcu. Poslije niza pokusaja zagovirnici.podizanja spomenika su trazili i od Vojske i od Jospa Broza. Vojska je bila spremna da podigne spomenik.Pritisnut zahtjevima Josip Broz je dozvolio.podizanje spomfnika.Spomenik je otkriven u julu 1966.i po svedocdnju autora spomenika Bogdana Bogdanovica ogvarsnje je upriliceno jedan kilometer dalje zbog neuredjenog terena. Bogdanovic opisuje i potresnu sliku zena koje su jurnule da da stave cvijece i upsle svijece!
A predsjednik Saveza boraca Srbije Raja Nedeljkovic zapisao o neprimerenom ponasanju predstavnika Vlade SR Hrvatske Ivana Krajacica -Steva. Namjerno je zakasnio sat vremena ,a potom, na rucku malo ptipit,rekao Nedeljkovicu „malo smo vas pobili“!
I ovsj zapidnik svjedoci o velikom ptitisku naroda da se Jasenovac ne zataskava…