Тзв. Косово* далеко од признања и чланства у међународним институцијама

Аналитичко одјељење Европског парламента оцјењује у свом последњем извештају да је „пуно признање Косова и његово чланство у већини међународних институција и даље врло далеко, иако је преко 100 земаља, укључујући 23 земље чланице ЕУ, признало Косово“.

У извјештају аналитичког центра, који служи за информисање европских парламентараца о развоју ситуације у областима о којима се разговара у Европском парламенту, констатује се да су односи између Београда и Приштине затегнути, а напредак ка нормализацији у застоју.

„Упркос све јачем притиску на обје стране, ради коначног постизања споразума који би отворио врата чланства у ЕУ, односи остају затегнути, а напредак ка нормализацији је у застоју“, закључују у ЕП.

У извјештају се такође наводи да Србија „своју некадашњу покрајину и даље види као дио своје територије“ и да је ЕУ условила приступање и Србије и самопроглашеног Косова Унији претходном нормализацијом односа двеју страна и подсјећа да су од 2011. године, уз посредовање ЕУ, двије стране ријешиле нека од „техничких питања“, али све до данас неслагања спречавају свакодневну комуникацију у области трговине, енергетике, преласка граница.

„Упркос напорима да интегрише већинску српску заједницу са сјевера Косова, Приштина се и даље мучи са контролом тог региона. Иако је 2013. и 2015. године договорена аутономија за већинску српску заједницу на Косову, напредак по том питању је у ћорсокаку“, стоји у извјештају тинк-тенк службе Европског парламента.

Додаје се и да су 2018. године предсједници Србије и Косова покренули идеју о „корекцији граница“, што је снажно критиковала Њемачка, због страха од покретања нестабилности и довођења у питање других граница на Западном Балкану.

У извјештају аналитичара који раде за Европски парламент додаје се да идеја замјене територија има „снажан отпор и унутар Србије и унутар Косова“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: