Твитер тековине и „звона“ лажних профила
Илустрација
Пише: Веселин Поповић
Црногорско јунаштво је особина хваљена вјековима, опјевана, исписана… Рекло би се универзална. Све до тренутка спознаје друштвених мрежа када своју модификацију доживљава у новој димензији – тастатура мудоње.
Ушушкани у некој фотељи, полумрачна просторија, понегдје и која чаша кумове ракије која је остала од славе… и ето храброг јуришника. Ето срца јуначког да се бусне у груди и притисне ентер. Не стрепећи од последица, јер – интернет га чува.
А ако и тада храбрости замањка, увијек смо способни да направимо лажни профил, па да се искачемо по свем и свја.
Истина је то што у ствари нас новинаре оптужују за оволику популарност и нагли скок правих и лажних профила по друштвеним мрежама. Није лоше то што политичари пишу на мрежама, него што ми све преносимо и од полу информација правимо вијести.
- 2012. година – велико отварања Фејсбук профила.
- 2016. година – Инстаграм прбој.
- 2020. година – Твитер сензејшн.
Војске су на Интернету. Ниси нико ако немаш макар петоро да те бране у сваком тренутку. Да куцају коментаре на порталима, шерују објаве на мрежама, да се свађају.
Е сад – Ово је прича о политичарки која је сама свој бот. Подржавам ја сву феминистичку жељу за самосталношћу, можда сам и већи феминиста од већине, али ботовање је озбиљна работа.
Једним кликом сама себе прогласиш за ГОСПОЂУ.
Ботовски је хлеб са девет кора, госпођо. Сендвич са саламом и јогурт се не зарађују кликом са погрешног профила.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
