Тужиоци у завршној ријечи: Доказали смо кривицу Ратка Младића

На почетку завршне речи на суђењу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, тужиоци су тврдили да су доказали да је генерал Младић био један од протагониста удруженог злочиначког подухвата чији је циљ било насилно стварање српске државе на великим деловима територије БиХ.

„Масовни криминални напори у босанским општинама, Сарајеву, Сребреници, као и узимање талаца, представљају четири удружена злочиначка подухвата како би се створила српска држава на великим деловима територије БиХ, са што мање непријатеља“, рекао је тужилац Алан Тигер.

Под непријатељима с којима се не може живети, по тужиочевим речима, генерал Младић и Радован Караџић подразумевали су Муслимане и Хрвате.

Бивши командант Војске Републике Српске, генерал Младић (73) оптужен је за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95.

Ратни председник РС, Караџић (71) пред Трибуналом је за исте злочине неправоснажно осуђен на 40 година затвора.

Тужилац Тигер је рекао да су снаге генерала Младића, остварујући циљ злочиначког подухвата, силом „радикално промениле етничку слику“ БиХ тако да је ВРС у лето 1992. контролисала чак 75 одсто територије.

Заступник оптужбе цитирао је закључак тадашњег известиоца УН Тадеуша Мазовјецког да „етничко чишћење није последица рата него његов циљ који се постиже убиствима, пребијањима, силовањима и уништавањем“.

Осврћући се на ратну ситуацију у Сребреници, тужилац је назначио да је циљ ВРС у источној Босни генерал Младић дефинисао својом директивом број 3 из 1993. да се непријатељске снаге морају истерати „заједно са становништвом“.

Тигер је цитирао Младићеве речи да би „Муслимани платили цену“ 1993. „да се није умешала међународна заједница“, која је тада спречила пад Сребренице.

Следеће године, Младић је, по тужиоцу, изјавио да његове снаге морају испунити крајњи циљ „потпуно српско Подриње“, односно да је „кључни задатак протеривање Муслимана из сребреничког џепа“.

Младић је говорио у то време, по тужиоцу, и о „историјској прилици“ да се створи „свесрпска државу у којој ће бити што мање непријатеља“, као и да је „његова брига да Муслимани потпуно нестану“.

Као доказ злочиначке намере, тужилац Тигер је навео и Директиву број 7 Радована Караџића да ВРС у Сребреници створи услове „неподношљиве“ за живот цивилног становништва.

Тигер је подвукао да је генерал Младић, на дан заузимања Сребренице, 11. јула 1995, пред камерама рекао да је дошло време за „освету Турцима на овим просторима“.

„Недуго затим, око 7.000 мушкараца и дечака, од којих су неки имали 12 година, убијено је, становништво је расељено… Сребреница је нестала“, казао је тужилац Тигер.

Током рата у БиХ, Сарајево је било „под чекићем“ Младићеве војске, која је свакодневно гранатирала и снајперисала град. „Према већини сведока, првенствени циљ било је да се рашири терор медју цивилним становништвом“, подвукао је тужилац.

Тигер је као „лажне“ одбацио тврдње одбране да је генерал Младић заправо био „доброчинитељ и заштитник“ Муслимана и Хрвата.

Као доказ да је било управо супротно, заступник оптужбе је приказао снимак разговора генерала Младића с једним српским исељеником из Канаде у којем Младић каже: „У Подрињу смо све Турке помлатили… Давно би њих нестало на овом простору да их не чувају (војници Унпрофора)“.

Како је цитирао тужилац, Младић је претходно током истог разговора рекао: „Кад год дођем у Сарајево, ја неког убијем успут“.

Тигер је протумачио да је Младић свом госту „показивао уништена муслиманска села са поносом и дубоким презиром према жртвама“.

Како је оценио тужилац, одбрана је у свом завршном поднеску покушала да Младића прикаже као „слабу“ и „маргинализовану“ личност, а да за злочине оптужи Караџића као врховног команданта ВРС или Младићу подредјене официре.

„Младић покушава да своју одговорност избегне, пребацујући је на надредјеног Караџића и подређене“, рекао је Тигер.

Тужилац је нагласио да би то било потпуно противно прописаном ланцу командовања у ВРС по којем је Младић свакодневно не само издавао наредјења, него и контролисао како су спроводјена.

То је, како је рекао Тигер, доказано и исказом Младићевог најближег сарадника, генерала Манојла Миловановића који је потврдио да је Младић „имао овлашћења да наредјује свакоме“.

Тужилац је одбацио и тврдњу одбране да је постојала „разлика између злочинима склоног Караџића“ и Младића, који је „штитио цивиле“.

Ту тезу, одбрана је засновала на тумачењу да је у својој верзији Караџићеве директиве о Сребреници генерал Младић изоставио део у којем се налаже да ВРС створи услове „неподношљиве“ за живот и опстанак цивилног становништва.

Одбацујући то тумачење одбране, тужилац Тигер је предочио и белешку официра ВРС да је генерал Младић такође наредио да се у Сребреници „живот учини немогућим“.

„Тврдња одбране да је генерал Младић био доброчинитељ и заштитник несрпског становништва не може издржати пред доказима“, истакао је тужилац Тигер.

Тужилаштво наставља завршну реч.

На почетку данашњег заседања, судије су одбиле још један, хитан, захтев одбране за обуставу поступка.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: