Тужилачки закони и Венецијанци по други пут: Почетак демонтаже ДПС правосуђа
1 min readУ сриједу је црногорска Скупштина коначно усвојила приједлог о измјенама и допунама Закона о државном тужилаштву чиме је почела формална демонтажа партијско-удбашког правосуђа које је режим Мила Ђукановића изграђивао током 30 годишње владавине. Потпредсједник Владе Дритан Абазовић је оцијенио доношење закона као „највећи патриотски чин“, док је један од предлагача, посланик Славен Радуновић, изјавио да се ради о „ослобађању тужилаштва које ће коначно моћи да ради свој посао одговорно и без притисака Зорана Лазовића, Брана Мићуновића, Мила Ђукановића итд“.
Ноћ прије посланици ДПС-а и сателитских партија су напустили засиједање након што је већина одбила приједлог да се одложи усвајање закона на 20 дана како би се отворили „разговори о именовању челних људи у правосуђу“. ДПС је такође оптужио владајући блок да је законско рјешење „супротно Уставу, супротно мишљењу Европске комисије и ономе што је европска пракса“.
Колика је нервоза у табору ДПС-а и његових сателита показују и реакције у понедјељак 10. маја, одмах по давању новог мишљења Венецијанске комисије (ВК) и дан након врло лошег изборног резултата на локалним изборима у Херцег Новом. Наиме, прије него је мишљење ВК и званично објављено ДПС је заказао ванредну прес конференцију на којој је посланик Данијел Живковић превентивно објавио да је мишљење опет негативно, као и раније у марту ове године, и да „мишљење ВК потврђује да је промјена (тужилачког закона) противуставна и противевропска“. Касније се одбрани устава и принципу подјеле власти придружио и посланик ДПС-а Андрија Николић позвавши Абазовића да „не тумачи селективно“ мишљење Венецијанаца. Тешко да је Николићева изјава понукана искуством некад владајућег ДПС-а који је и те како „ селективно тумачио“ ранија мишљења ВК, поготово оно које се тицало негативног става о ДПС-овом Закону о слободи вјероисповјести као и приједлоге ВК о измјенама Устава како би се ојачала независност тужилаштава. Реакцијама ДПС-а се придружила и Социјалдемократска партија чија некадашња лидерка Драгиња Вуксановић Станковић је супруга садашњег вршиоца дужности Врховног државног тужиоца (ВДТ) Ивице Станковића коме је јос 2019. истекао мандат и који овог мјесеца стиче услове за старосну пензију.
Што се тиче самог „мишљења“ Венецијанаца, одмах по објави њиховог текста се уочава велика разлика са ранијим извјештајем. Тада је ВК озбиљно критиковала брзоплетост Владе и Скупштине у процесу доношења системског закона без и једне одржане јавне расправе и без консултација са европским партнерима. У новом извјештају нема ни говора о томе да је нови ревидирани нацрт закона „противуставан и противевропски“ како су ДПС и сателити покушали ставити Венецијанцима у уста. Напротив, Венецијанска комисија наводи да је садашњи ревидирани нацрт тужилачког закона „припремљен уважавајући раније мишљење ВК на ову тему усвојену марта 2021.“ те да се „одмах поздравља конструктивност црногорских власти и спремност за дијалог“. Оно што је главно, ВК наводи да садашњи, већ усвојен закон „представља значајни напредак“ у односу на ранији нацрт као и да је „уважено неколико кључних препорука ВК“. При томе, на 5. страни извјештаја се наводи да „постоје још неки недостаци“ за које се дају сугестије ради побољшања али и да нису у несагласју са европским стандардима. У самој ЕУ не постоје јединствени стандарди којима се уређује питање избора и контроле тужилачких организација. У многим земљама ЕУ (Њемачка, Низоземска, Пољска…) као и у Сједињеним Америчким Државама, министар правде поставља и смјењује главног тужиоца или је министар правде истовремено и врховни тужилац. Такво рјешење су раније предлагали функционери Демократског фронта али је став ЕУ био да такво рјешење не би било примјерено балканским условима.
По новом закону, Тужилачки савјет (ТС), као врховни тужилачки орган који поставља и разрјешује у тужилачкој организацији, ће имати већину чланова из редова угледних правника умјесто досадашње већине из редова тужилаца. Угледне правнике ће бирати Скупштина простом већином. Од пет чланова који ће на тај начин бити изабрани, један члан ће бити номиниран од стране невладиног сектора из области владавине права. Савјетом ће предсједавати Врховни државни тужилац, који новим законским рјешењем не мора бити из тужилачке струке али мора задовољити друге строге критерије. Конференција тужилаца ће бирати четири члана ТС-а умјесто досадашњих пет.
Новим законом су уведени и критерији о томе ко може бити изабран из редова угледних правника. Овај пут то не могу бити бивши тужиоци (као што је сада случај са бившом ВДТ Ранком Чарапић), чланови Владе (случај Милана Филиповића бившег министра МУП-а) супружници и блиска родбина премијера, предсједника парламента, шефа државе, чланова Владе и партијских функционера од врха па до чланова локалних одбора. Увођење критерија за избор је поздрављено од стране ВК као „сигурносна дистанца“ између чланова Савјета и политичког утицаја. Шта више, ВК сматра да би ти критерији требали одмах ступити на снагу чиме би садашњи састав Тужилачког савјета могао остати без најмање 2 члана не рачунајући и предсједника ТС-а Ивицу Станковића за кога се очекује да буде пензионисан по сили закона.
Нови ТС ће такође имати право да бира привременог Врховног државног тужиоца на максимално два периода од по 6 мјесеци док це редовног ВДТ-а и даље бирати Скупштина са двотрећинском односно тропетинском већином.
У владајућој коалицији рачунају да ће се нови Тужилачки савјет формирати до септембра и тиме престати мандат досадашњег савјета. Проглашење избора новог савјета је пренесено на предсједника Скупштине како би се избјегле очекиване опструкције предсједника државе.
Руководиоци тужилаштава ће се убудуће морати одазивати на скупштинска саслушања и подносити тражене извјештаје. Приједлог за разрјешење тужилаца ће од сада моћи предлагати и чланови ТС-а а случај ће водити дисциплински тужилац. У случају разрјешења, тужилац ће се моћи жалити трочланом вијећу Врховног суда по члану 118 Закона о државном тужилаштву који је остао неизмијењен на захтјев ВК. Међутим, како Монитору кажу правни стручњаци, одлуке о разрјешењу тужилаца су извршне и евентуална жалба није спор пуне судске јурисдикције и не суспендује одлуку осим ако то закон изричито не предвиђа што овдје није случај. Такође, разрјешењем одређеног тужиоца се моментално добија увид у предмете и фиоке и ствара основа за даље кривично процесуирање. Међутим, многи очекују да ће тужиоци, уколико виде да морају ићи, посегнути за истим методама које су примијениле њихове партијске колеге из бивше Владе и кренути у уништавање огромне документације и доказа да би заштитили себе и своје политичко-удбашке налогодавце. Чак и у случају уништавања списа бивши тужиоци могу кривично одговарати за само уништавање.
Да донешени закон представља опасност за дио садашњих тужилаца који су у служби организованог криминала се видјело из досадашњих негативних и нервозних реакција тужилачких организација уз жалопојке да нова власт покушава да ускрати њихову наводну независност. Специјално државно тужилаштво (СДТ), које је предмет честих оптужби за злоупотребу службеног положаја, селективност и корупцију, је на дан усвајања новог закона о тужилаштву прибјегло статистици у одбрани свог досадашњег (не)учинка. СДТ је у саопштењу навео да је процесуирало 111 припадника ДПС-а и само једног члана супротног политичког блока. Статистици сабирања баба и жаба је врло радо прибјегавала и бивша Влада Душка Марковића и Управа Полиције под палицом Веселина Вељовића када се одговарало на критике у земљи и вани.
Извори Монитора у државном тужилаштву тврде да се многи и те како прибојавају судбине Катице Јаневе, бивше специјалне тужитељке Сјеверне Македоније која је у јуну прошле године првостепено осуђена на 7 година затвора због злоупотребе службеног положаја. Стога су опструкције око усвајања и примјене закона и више него извјесне. Закон који је у сриједу усвојен прво мора потписати Предсједник Ђукановић који по уставу има право да то не уради већ да га врати Скупштини на поновно усвајање. Међутим није дефинисан рок у коме он мора вратити закон тако да се и ту очекује отезање. Дјукановић се свакако може позвати да је закон антиуставан, антиевропски и да ће његова примјена зауставити, иначе одавно заустављене, европске интеграције земље.
Многи у садашњој власти вјерују да ће Ђукановић свим силама бранити своје правосуђе јер у противном би могла услиједити још једна, пуно дужа посјета Будимпешти од овонедјељне, гдје би се придружио свом бившем македонском колеги Николи Груевском који је избјегао затвор побјегавши из земље управо преко Црне Горе и Србије.
Аутор: Јово МАРТИНОВИЋ
Извор: МОНИТОР
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: