Тужбе против оних који су уништили Барску пловидбу: Нанијели штету компанији и држави
1 min readБарска пловидба и њени власници имају обавезу да, у случају пада гаранција на кредит за куповину бродова из 2012, покрену такозване деривативне тужбе против одговорних лица и надокнаде дио причињене штете компанији, а тиме и држави као већинском власнику и мањинским акционарима, казао је “Вијестима” представник малих акционара, Александар Јововић.
Деривативна тужба је начин да привредно друштво надокнади штету коју су му други починили незаконитим одлукама или поступањем. У овом случају би, објашњава Јововић, извршни директор у име компаније поднио тужбу против одговорних лица који су потписали незаконите уговоре који су произвели штету Барској пловидби и свим њеним акционарима.
И министар капиталних инвестиција Младен Бојанић је недавно најавио подношење пријава и тужбу против доносилаца одлука на штету компаније и државе.
Одлуке и исплата из државне касе
Одлуку о задужењу из 2012. године донио је само Одбор директора, иако у Закону о привредним друштвима и Статуту компаније пише да за задужења преко 20 одсто капитала компаније одлуке доноси Скупштина акционара. На ову одлуку – Влада, чији је предсједник тада био Игор Лукшић, дала је сагласност у посљедњем мјесецу свог мандата, новембру 2012. и овластила тадашњег министра финансија Милорада Катнића да потпише државну гаранцију за кредит од 46,4 милиона долара за куповину два брода. Камате и остали трошкови износили су још 13 милиона долара.
Након пет година грејс периода, отплата кредита почела је прије три године. До сада је од основице кредита враћено 14,3 милиона долара, од чега је сама компанија вратила 7,5 милиона, а до сада је 6,8 милиона исплаћено из државног буџета, што је сада Агенција за заштиту конкуренције окарактерисала као незакониту државну помоћ.
Агенција је Влади забранила да даље помаже овој компанији. Представници нове Владе су протеклих дана преговарали са кинеском Ексим банком која је одобрила кредит јер је коначни рок за плаћање прве полугодишње рате у 2021. години био 21. јануар.
Преговори су дуже вођени о репрограму кредита и пријетило је да кинеска страна наплати гаранције из државног буџета за преостали износ дуга од око 44 милиона долара, што је према садашњем курсу око 36 милиона еура.
У међувремену, јутрос око 2.30 часова је министар финансија Милојко Спајић објавио да су привремено одложили отплату пристигле рате.
Шта би се десило након пада гаранција
Након отплате гаранција држава би тај новац потраживала од Барске пловидбе. Компанија би, након пада гаранција, постала власник оба брода, без оптерећења.
Агенција је забрану Влади да помаже компанију донијела на основу привременог рјешења да је досадашња државна помоћ незаконита. Уколико и коначна одлука буде да су досадашње помоћи биле незаконите, Барска пловидба биће у обавези да држави врати и раније уплаћене рате, односно имаће дуг према Влади од око 43 милиона еура.
Одлуке о задуживању и куповини брода, које су се показале штетне за компанију, доносили су представници државе која има 52 одсто капитала. Мањински акционари са 48 одсто власништва претрпјели су штету јер су њихове акције практично обезвријеђене, иако нијесу учествовали у доношењу ове одлуке већ су упозоравали на њену штетност.
Сада ће Влада морати да преговара са малим акционарима око “сравњивања рачуна” и будућег пословања компаније.
Јововић: Заједно до рјешења
“Држава би падом гаранција отплатила дуг за пројекат који је реализовала преко Барске пловидбе, наше заједничке компаније, без сагласности нас мањинских акционара, па је у неку руку и праведно да онај ко погријеши и преузме одговорност за своје погрешне пословне одлуке и надокнаду штету.
Остаје пуно отворених питања која треба хитно рјешавати и ми стојимо на располагању да заједнички тражимо рјешење у интересу компаније и свих њених акционара. Не видим правни основ нити један економски аргумент за увођење стечаја и немогуће је правити паралеле са ‘Монтенегро ерлајнсом’ јер овај бизнис је одржив и профитабилан ако се води на економским принципима”, казао је Јововић.
Министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић јуче је потврдио да је Агенције за заштиту конкуренције наложила стопирање даље исплате државне помоћи Барској и Црногорској пловидби, наводећи да је то још један примјер свршеног чина пред који је нова Влада доведена, усљед нерационалног руковођења економијом и јавним финансијама од претходне власти.
Поручио је да Влада остаје привржена принципима одрживог развоја, у складу са свим законским оквирима, економским принципима, као и начелом транспарентности, и да наставља са даноноћним радом на санацији штете и проналажењу потенцијалних рјешења.
Могуће и спајање са Црногорском пловидбом
Ситуација око Црногорске пловидбе, којој је такође забрањена нова државна помоћ, је јаснија јер је Влада њен једини власник.
За њен кредит узет 2010. године до сада је исплаћено 46 милиона долара, од чега 12 милиона из прихода компаније, а 34 милиона из државног буџета, без законског основа.
Преостало је да се исплате још 22 милиона долара или око 18 милиона еура.
Отплатом гаранција компанија би дуговала Влади око 46 милиона еура.
Једна од могућности је да Влада преузме ова два брода, а касније их припоји Барској пловидби или да двије компаније споји у једну, уз нову расподјелу акционарског власништва са мањинским акционарима Барске пловидбе.
Сва четири брода налазе се под дугогодишњим најмом лондонске компаније “See pioner ” иза које стоје турски бизнисмени.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ovo pod hitno treba spojiti u jednoj kompaniji.sta ce nam dvije kompanije na 4 broda, i traziti novog zakupca koji placa vise. Jel, nije isto imati u jednoj kompaniji dve broda ili
Ali u dvije kompnije ima dva direktora , dva upravna odbora i jos uhljeba iz Rozaja najcrnogorskije primorske opstine. E to je vazno Ilija. A tuzba na Luksica i katnica pa nebilo slusat Mila Lopova.