Рат који се води у Украјини намеће многа питања о његовим непосредним и дугорочним посљедицама, те ко ће изаћи као највећи губитник, а ко ће имати највише користи, било на економском или политичком нивоу.
У извјештају турског листа Yeni Safak , књижевник и политолог Сулеyман Сеyфи Огун говорио је о Сједињеним Америчким Државама (САД), њиховом међународном положају и ставу о руско-украјинском рату, сматрајући да та држава извлачи највећу корист у овом рату.
Огун објашњава да, посматрајући САД и Британију као двије продуктивне силе које су довеле Запад до константног пропадања и због којих је изгубио своје предности и хисторијско наслијеђе у односу на Азију, и то у фази када више није могао ићи напријед, онда можемо разумјети зашто су увукле цијели свијет у ратно озрачје. Међутим, чини се да Запад још увијек има нека подручја у којима је до сада успио задржати своју надмоћ.
Појашњава да амерички долар, упркос његовим падовима, и даље држи свој статус резервне валуте на свјетском нивоу, а америчка војска је још увијек најмоћнија на свијету, јер је већа од снаге већине њених конкурената заједно. Појашњава како се може закључити да Запад нема конкуренцију у обликовању свјетског јавног мнјења.
Свима је сада познато да је САД своју свјетску величину постигао као највећа потрошачка сила, истиче Огун. Она је та која је поставила стандарде за идеал благостања које завршава потрошњом. Захваљујући свом положају, претворила се у образац живота којем се други народи диве и на чему завиде. То је укључивало и Европу, коју је искористила у супротстављању совјетској пријетњи. Дакле, САД је десетљећима ефикасно извлачио људске ресурсе, али и глобални вишак и вриједности изван њених граница.
Производна снага
У раздобљу између 1950. и 1970. постојала је огромна производна снага која је подржавала САД да буде држава благостања и конзумеризма, али је уочен значајан пад капитала и продуктивности рада. Амерички долар је био повезан са златом, иако је дошло до његовог пада у то вријеме. Због плаћања у злату залихе су биле на измаку. Када је САД схватио да се не може носити с тим стварима и да више неће моћи поново устати, одустао је од златног стандарда почетком 1970-их.
Даље је рекао да је Америка седамдесетих година кренула у проведбу одлуке која је у то вријеме била позната као “Ниxонов шок”, на основу које почиње неограничено штампати долар. Своју трговину енергијом повезала је с доларом и направила велика улагања на Блиском истоку. На тај начин је успјела оживјети своје посрнуле компаније на берзи и задржати своје глобалне привилегије, учинивши да свијет подлегне великим дуговима.
Али сада тај исти процес ради против себе. Америчка економија се не може оживјети без штампања долара, а на помолу је тешка инфлација, сматра аутор. Додаје да су се након деведесетих догодиле двије ствари које нису узете у обзир. Као прво, САД је очекивао побједу, а Совјетски Савез се распао, па га почиње пљачкати, мислећи да ће се та пљачка наставити у недоглед. Међутим, с почетком првог десетљећа 21. стољећа руски Предсједник Владимир Путин је ставио руске умове и институције у стање приправности. Тиме је Америка изгубила источну Европу, али је успјела повратити свој пријашњи утјецај у Азији.
С друге стране, аутор каже да је још важније то да је Путин започео процес који би смањио контролу САД-а над Европом, а стари континент учинио овиснијим о Русији у области енергетике.
Економски успон
Аутор истиче да је друга ствар на коју САД није рачунао економски успон који су постигле Индија и Кина. Од индустрије с великим бројем радника, па све до капитала, и на крају до технолошки интензивних сектора, двије силе су исцрпљивале и слабиле Запад. Али једини проблем је било царство долара. Након кризе 2008. године, тржишта криптовалута и постепена појава праксе плаћања златом, довели су ово царство у проблеме.
Сматра да ће актуални руски рат стати у крај доминацији долара, а да ће ембарго који Америка сада примјењује на руске девизне резерве само убрзати тај процес. Запад својим ирационалним одлукама гура Русију више према Азији и повезује је с Кином и Индијом.
У том случају, може се рећи да је наставак рата дао виталност милитаристичкој економији САД-а, а да јој је раст цијена енергената прискрбио нове ресурсе. Због тога не жели да се рат у Украјини заврши, али не знамо у којој мјери је ова ситуација одржива и што би то могло значити средњорочно.
Према ријечима аутора, став Европљана ће бит врло одлучујући. Ако превладају њихови стварни интереси, доћи ће до корака који би могли исцрпити САД и Британију. То значи да ће се Европа удаљити од Атлантика и поновно придружити Еуроазији. У супротном, Европа ће брзо еволуирати у фашизам, а онда ћемо рећи ”Добродошли у Трећи свјетски рат”. Подјела ће кренути с Балкана, а обухватит ће источну Европу и продубити се према унутрашњости континента. Колико се стари континент може носити са свим тим врло је дискутабилно.
”Видимо да постоји још једна кључна тачка, а то је Индија”, наставља аутор. Сматра да је свргавање Имрана Кхана у Пакистану, кроз парламентарни процес, прва фаза онога што ће се догодити, па је од сада потребно помно пратити што ће се догађати у Индији.
Политолог закључује да англоамерички савез не мирује, а да неоконзервативци раде пуном паром. Као да Украјина није довољна, па отварају још једну карту у Грузији, а своју снагу показују и на Тајвану. Изразио је страх да су им очи заслијепљене, те страхује да ће, ако се направи прелаз из униполарног свијета у мултиполарни свијет, цијена бити огромна.
ИЗВОР: АГЕНЦИЈЕ
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Iz čiste ekonomske računice, Americi odgovara da rat u Ukraini što duće traje.
Priče kako im je žao za civilne žrtve su za malu đecu.