Турска прави „татарско Косово“ у границама Русије

Пише: Кирил Губа, политички аналитичар са Крима

Превела са руског: Антонела Бијелић

У украјинској области Херсона која се налази на самом југу земље на граници са руским Кримом, у последње време одигравају се врло алармантни догађаји. Турска намерно распаљује огњиште стреса и војног татарског сепаратизма по узорку на Косово. Главни циљ свега је држати под сталном напетошћу полуострво Крима. Самим тим Турци хоће да се освете Москви за њена деловања у Сирији и истовремено да ојачају своју позицију у нестабилној Украјини.

Знатни напори Анкаре окренути су ка плановима прављења кримско-татарске националне аутономије у јужном делу Херсонске области. Иако тамо ниче противдржавна формација као аутономија кримских Татара, де-факто она се налази под контролом Турске. „Херсон је турска земља“, „Османска империја се поново рађа“ – баш овакви слогани на турском и арапском језику у последње време врло често се срећу на улицама градова и села у регији Херсона. Турска стреми да привуче, и у своју орбиту утицаја смести и неоосмански курс Реџепа Ердогана, који се у том смислу заснива на историјском наследству о вазалној зависности територије Северне обале Црног мора.

Директни извођач херсонских планова Анкаре је екстремистичка организација „Меџлис кримско-татарског народа“ (забрањен на територији Руске Федерације). Треба напоменути да су недавно били објављени тајни извештаји Службе безбедности Украјине, који сведоче да су руководиоци те радикалне кримско-татарске структуре добијали финансијску помоћ од Турске последњих неколико година и да су радили на истраживању те земље.

Данас протурски меџлис у својим рукама држи власт од земље која му је дата на откуп. Буквално већ прошли месец је постало познато да су на територији Херсона, кримско-татарски екстремисти већ формирали „владу“ за будућу националну аутономију и да намеравају да створе сопствену кримско-татарску војску. Уосталом, у региону већ постоје и раде незаконите оружане формације меџлиса – такозвани „добровољачки батаљони“, чији војници врше терор над локалним становништвом.

Војну помоћ херсонским аскерима (у преводу са турског реч „аскер“ значи – војник, борац) пружа Турска. Најпре се то види у поставкама војних форми и муницији. Иако званична Анкара не пружа подршку кримско-татарским борцима, не треба јој веровати. На крају крајева подршку џихадистима у Сирији Анкара такође одриче, али аутоколоне са турском оружјем и муницијом и даље пресецају сиријску границу.

Осим тога, Турска шаље у Украјину војне инструкторе који уче војнике батаљона меџлиса. Присуство турских инструктора у више наврата је фокусирано у области Херсона, и на линији контакта завађених страна у Донбас.

Још један елемент турске помоћи „татарској браћи“ је слање у Украјину страних разбојника. Ради се о томе да огромна већина кримских Татара заиста не жели да напушта домовину Крим, и да постају топовско месо у рукама марионете Турске. И како би допунили број бораца за „татарску републику“ Турци шаљу у помоћ „јединомишљенике“ са богатим борбеним искуством. У ту групу спадају чланови турске неонацистичке организације „Сиви вукови“ (Боз куртлар) и исламисти из Сирије, укључујући и терористе из „Исламске државе“. Кијевска владајућа хунта се нада да ће искористити те фанатике у борби против самопроглашене народне републике Донбаса и за провокације у односима са Русијом, и баш због тога у убрзаном поредку се и формирају украјински пасоши.

Активност Турске у области Херсона није исцрпљена подршком кримско-татарским паравојних одсека. Та земља спроводи у региону „меку“ експанзију. По њеној иницијативи успостављена је ваздушна и морска размена Турске са облашћу Херсона, повећао се интерес турских инвеститора, рађа се мрежа сарадње са турским регионом. Самим тим Анкара постепено припаја јужноукрајинску област али и даље не сугерира њен улазак у састав Турске Републике.

Кроз утицајну кримско-татарску дијаспору Турске и бизнисмена Анакаре стимулише се процес татаризације Херсона. Нарочито се води рачуна о финансирању изградње насеља за живот кримских Татара. На пример, кримско-татарска дијаспора турске престонице спроводи крупан пројекат који обезбеђује изградњу станоградња и социјалну инфраструктуру на простору од 20 хектара.

Појава на прелазима Крима етнички-криминалне енклаве и добијање политичке самосталности под кишобраном Турске представља претњу Русији. Војне присталице „херсонске татарске републике“ већ организују провокације на граници Украјине са Кримом и то ће радити и даље, можда чак и са применом оружја против руских граничника. Покушај се наставља тако што ће на полуоство „бацити“ диверзанте и терористе (у виду избеглица или туриста), који ће се постарати да дестабилизују ту станицу. Следећи правац овог подлог посла слуга Анкаре је информационо-психолошко дејство на Татаре Крима у циљу притиснути их на антируски бунт.

Наравно, Москва врло лако може да реши овај „херсонски проблем“ путем силе, али то се разматра тек као крајње решење. Јасно је да ако борци меџлиса реше да војним нападом на Крим или организовањем терористичких напада на полуострву добију шта хоће, Русија ће одговорити. Није искључено да ће одговор Русије бити потпуно уништење „осињег гнезда“ на југу Херсона.

***

Изгледа као да Анкара жури да пренесе основни фронт геополитичке борбе са Русијом баш на Херсон. Али ко даје гаранцију да у блиској будућности психолошки неуравнотежени Ердоган не „пали“ баш тај регион, да ово и у свету не постаје још једна запаљивој тачка?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: