• Друштво
• Издвојено

Турска отворено пријети Грчкој, Кипру и Египту

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Турски брод за бушење нафте и гаса у близини Анталије (Фото АП/Burhan Ozbilici)

У источном Средоземљу ништа ново: Турска је одлучила да продужи истраживања нафте и гаса у спорним водама, недалеко од грчког острва Родос. Тамо се већ налази брод „Оруч реис” и за сада неће бити враћен у земљу, као што се то најављивало, откривају локални медији. Земље у региону то доживљавају као нову провокацију Анкаре.

На састанку у Никозији, лидери Египта, Републике Kипар и Грчке – предсједници Абдел Фатах ел Сиси и Никос Анастасијадис и премијер Kиријакос Мицотакис – усвојили су декларацију у којој оптужују Анкару да у Медитерану крши међународно право, преноси Политика.

„Ми позивамо Турску да прекине провокативне акције и да с Републиком Kипар за преговарачким столом разграничи поморске зоне”, навели су они.

„Те оптужбе су неосноване. Ми ћемо наставити одлучно да штитимо наша права и права кипарских Турака. Те земље морају да се ослободе максималистичких захтјева и непријатељских ставова према Турској”, речено је у МИП у Анкари, која инсистира да у преговорима учествује „држава” коју су на сјеверу подијељеног острва прогласили тамошњи Турци.

У Атини су у мобилном стању, док у Бриселу и Вашингтону говоре о „провокацији Анкаре” и озбиљној ескалацији напетости између двије суседне, на папиру савезничке земље, чланице НАТО-а.

„Једнострани потези Турске су за жаљење”, речено је на недавном самиту земаља Европске уније, које су позвале Анкару да „повуче брод како би се смањиле тензије у Медитерану”. Више земаља, прије свега Грчка и Република Kипар, траже да се Анкари уведу санкције, али тај предлог засад није прихваћен, пошто се у Бриселу очигледно страхује да би то могло да изазове потресе на стратешки важном југоисточном крилу НАТО-а, гдје Турска има значајну улогу. Kриза у Медитерану поново ће се наћи на дневном реду самита 27 земаља ЕУ који се одржава у децембру, најавио је председник Европског савјета Шарл Мишел. Уколико се Турска у међувремену не повуче из спорних вода, тада ће се, како се најављује, разговарати и о увођењу конкретних санкција Анкари.

На оптужбе Атине и Никозије у Анкари отворено пријете: „Даћемо Грцима одговор какав заслужују”, изјавио је недавно председник Реџеп Тајип Ердоган, али није открио шта би то у пракси могло да значи. У Турској пријете да ће и ЕУ добити „адекватан одговор” уколико подлегне притисцима Атине и уведе санкције.

„Позивамо Европску унију да буде фер у овом спору. У крајњој линији, ЕУ није механизам који одлучује о томе ко је у праву, а ко није”, истичу у Анкари.

У Стејт департменту су „снажно осудили” поновно слање турског брода у спорне воде, јер је то повећало напетост у Средоземљу. Вашингтон је позвао Анкару да „прекине провокације” и да одмах сједне за преговарачки сто с Грцима. У Атини и Никозији се надају да би Бијела кућа после предстојећих избора могла да одигра пресудну улогу у рјешавању кризе у Медитерану, као што је то два пута урадила у недавној прошлости.

Грчка и Република Kипар годинама не могу да постигну договор с Турском о поморском разграничењу у источном Медитерану. Тај спор се заоштрио после открића да се испод тог мора крију огромне резерве нафте и гаса, највеће које су у последње вријеме откривене у том дијелу свијета. У Анкари сматрају да то природно богатство припада и турској мањини која је на сјеверу подијељеног Kипра прогласила своју државу, коју досад нико није признао. Турска ратна морнарица већ дуже вријеме не дозвољава влади у Никозији да обавља подводна истраживања у својој економској зони, иако је Република Kипар пуноправни члан ЕУ и УН.

Полазишта двије стране су засад непомирљива. Турска је за повлачење граничних линија економских зона од копна до копна, док у Атини сматрају да се при томе не могу мимоићи ни велика грчка острва у Медитерану. Двије стране имају опречне ставове и кад је ријеч о ширини територијалних вода око острва: Грчка је за дванаест, а Анкара за шест наутичких миља. То изазива спор и око ширине ваздушног простора.

Турска је у Средоземљу крајем прошле године повукла још један изазивачки потез: исцртала је поморске границе с владом у Триполију, која контролише само западни дио подијељене Либије. Она је притом заобишла Kрит и друга грчка острва као да не постоје. То је изазвало критике, не само у Атини, него и у Никозији, Kаиру и Тел Авиву, престоницама земаља које такође полажу право на то енергетско богатство.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: