Турoвић: НАТО пропаганда подсјећа на представљање Италије 1941. године на Цетињу

Члан Асоцијације студената и омладине Покрета за неутралност Црне Горе, Аљоша Туровић, упутио је отворено писмо Веску Гарчевићу…

Према ријечима Туровића, онако како Гарчевић представљања НАТО-а као наводну сигурну будућност, њега све више подсјећа на „представљање фашистичке Италије као „ослободилачке мисије“ на Петровданском сабору, 12. јула 1941. године на Цетињу“, казао је он додајући да Гарчевић само треба да се сјети шта се десило дан касније.

Отворено писмо Туровића преносимо у цијелости….

Рекли сте да ми млади треба да поставимо питање гдје желимо да видимо нашу земљу за 20 година и да смо ми ти који мијењамо ствари. Прије него што Вам кажем своје мишљење, упитаћу вас – Да ли желите да сцене које смо видјели у Бриселу, Анкари и Паризу постану дио наше свакодневице? Да ли желите да грађани Црне Горе поново постану мете? Помињете како млади у западним земљама НАТО прихватају као датост наслијеђену од родитеља. А да ли су рецимо Шпанцу, рођеном 40их, потребни били током 60их година кад је дошао у студентско доба терор и диктаутра, које су владале у његовој земљи под Франсиском Франком? Да ли је требало да прихвати као наслијеђену вриједност и покуша да је унаприједи?

Ја, као млад човјек, студент, Црну Гору за 20 година желим да видим без подјела, у којој ме не питају људи која је моја нација, религија и на основу тога сврставају по томе у неке групације и приписују особине, да ме не зову наркоманом или чланом секте јер носим дугу косу и мајицу Пинк Флоyд–а, да људи бивају запослени на основу квалификација, а не на основу партијске припадности, да просјечан грађанин може од својих примања да напуни фрижидер, а не да скаче из кредита у кредит до бесвијести (ропства), да не чујем „Не буди против власти, не гласај опозицију, нећеш се запослит, обиљежиће те“, да нисам издајник државе, четник, националиста, десничар или ко зна шта ли већ (како ме називају људи с ваше стране) уколико мислим другачије и желим да мијењам ствари.

И оно што желим да Вам изнад свега нагласим, желим да Црна Гора буде неутрална земља, да не узима удио у свјетским сукобима, јер ће изгубити много. А све и да буде на „побједничкој“ страни, кад се буде расподјељивао „плијен“, будите сигурни да ће нам допасти мрвице. Мрвице којима ћемо се посипати и славити их као да су невиђено благо.

Ето то је оно што ја не желим у свој држави. Изнад свега, не желим да Подгорица буде нови Париз или Анкара. Не желим да ходам улицама под страхом, већ да се осјећам слободним и да могу потпуно мирно и растерећено да одем на факултет, прошетам градом, одем у кафић или на утакмицу. Црној Гори нису потребни нови „ратови за мир“ тамо негдје на другом крају планете у државама са којима никад нисмо имали конфликте у нашој скоро миленијум дугој историји.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: