Туристичка криза изазвана короном: У Београд је бродовима требало да стигне око 100.000 туриста

Из туристичког сектора апелују на државу да их спаси од банкрота и да им се у наредних шест месеци омогући да добију минималне бруто зараде.

Држава није препознала у којој мери је здравствена криза изазвана вирусом корона утицала на туризам који је Србији последњих година по свим основама доносио значајан приход. Нико, како кажу у туристичком сектору, није крив за околности у којима су се нашли, али ових дана поново апелују на надлежне да им помогну да сачувају већи део туристичке индустрије, као и радна места и квалификовани кадар који се годинама едуковао за овај посао.

Због неизвесности у којој су се нашли, празних каса и рекордног пада промета, хотелијери, водичи, превозници, туристичке агенције и рентакар агенције опет траже помоћ – свеобухватнију како би се спасили од банкрота и евентуално сачекали боља времена за туризам.

Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција Јута, каже да су основни захтеви које истичу и којима апелују на будућу власт да им се у наредних шест месеци омогући да добију минималне бруто зараде, као и да им се укину обавезе плаћања пореза и доприноса за основне мере помоћи које је држава дала у првом пакету мера.

– Ту је затим мораторијум на плаћање обавеза према финансијским институцијама, банке, лизинг компаније, осигуравајућа друштва, у периоду од минимум шест месеци, као и укидање обавеза плаћања аконтационог пореза на добит предузећа, јер је апсолутно јасно да сходно умањеном промету и до 95 одсто неће бити тих обавеза у следећој години – каже Сеничић.

Он додаје да апелују да процедуре за одобравање кредита кроз Фонд за развој буду брже и транспарентније како би заинтересовани што пре дошли до новца.

Држава је, сматрају у туристичком сектору, одобрила до сада помоћ као и свим другим деловима привреде. Донета је и уредба за додељивање ваучера за заменска путовања путницима који нису успели да искористе своје уплаћене одморе, али они то сматрају само селективном помоћи.

– То значи само приватном сектору и нижим категоријама хотела у унутрашњости, али не утиче на агенције, водиче, рентакар агенције или градске хотеле. Заменски ваучери су, пре свега, помоћ путницима јер да их није било, велики број или скоро сви путници би остали без новца услед пропадања туристичких агенција, а туристичким агенцијама је само дато додатно време да испуне своје обавезе у врло неизвесној будућности – објашњава директор Јуте.

У Европи су, сматрају, с друге стране препознати проблеми туристичке привреде и смањење промета од око 85 одсто.

Понуђене су додатне субвенције, новчана помоћ, али је помоћ била свеобухватна. И решења су дугорочна јер је потпуно неизвесно до када ће криза трајати.

У агенцији „Робинзон”, која у Србији послује последњих 25 година, кажу да најновије мере државе неће користити, а да ће од октобра сагледати околности и одлучити како даље.

– Све зависи од епидемиолошке ситуације, али најреалније је да један број запослених иде на биро на терет државе и да се врате када буде боље време. Ми радимо домаћи туризам и још има посла. С друге стране, када је реч о иностраним тржиштима, имамо заробљен новац који је кроз аконтације уплаћен иностраним партнерима и то је такође проблем – каже Љубиша Нешовановић, власник ове агенције, и додаје да је велики проблем с агенцијама које се баве рецептивним туризмом. Србија је, додаје, ове године изгубила много због туриста који неће доћи на планирана крстарења. Само на пристаништу Београд требало је да стигне више од 100.000 туриста из иностранства.

– Агенције су флексибилне, сналазићемо се, али део радника ће морати на биро – каже он.

У агенцијама кажу да би кроз отпис пореза и доприноса и с транспарентнијим и бржим одобравањима кредита, уз услове који су већ дати туристичком сектору, могао да се реши највећи део проблема. Није реално да држава у недоглед помаже приватан сектор, али како кажу наши саговорници, цену увек плаћају запослени. Зато би овакве мере омогућиле да се добар део компанија сачува, а самим тим и део радних места и да се остави могућност за поновно интегрисање већег броја запослених када се криза заврши.

Сеничић каже да у овом тренутку сезона само траје на дестинацијама Турска, Египат, Албанија и Босна и Херцеговина. У односу на прошлу годину, када се гледа тренутан број путника на овим дестинација у односу на број путника који су боравили на разним дестинацијама током прошле сезоне, обим пословања је смањен за око 92 одсто. О заради, ипак, нико не може да говори, пре би се могло рећи да има оних који су забележили мање губитке.

– То су власници смештаја у унутрашњости, мањи хотели нижих категорија као и хотели на највећим и најпознатијим дестинацијама. Али и то је ризично и свако смањење промета може их лако довести до руба егзистенције – каже директор Јуте.

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: