• Изабрано
• Поглед

Туча на Западу око руских пара

1 min read

2 месеца ‎ ИН4С

The United States Capitol in Washington, DC

Пише: Бојан Билбија

На замишљеном путу ка 200 милијарди долара колико је Русији замрзнуто, Европљанима се испречио не само Владимир Путин, већ још један човек – Доналд Трамп, који жели руски новац за себе

Права дипломатска гунгула настала је на Западу са објављивањем такозваних мировних планова за Украјину. И не зна се ко ту све са ким преговара, иако је једино Кијев званични учесник рата и његови људи гину на терену. Али, рекло би се, он се ту најмање и пита. Много се ту окупило разних покровитеља, ментора, пријатеља, саветодаваца, навијача и ратних профитера у западном табору. И свако би да од Украјине, и онога што је од ње остало – и што ће на крају евентуално претећи – откине „свој део“. Занимљиво је, и ретко виђено, да једна страна у сукобу, односно западна, већ месецима преговара унутар себе о некаквом плану, који тек треба да буде понуђен у оним правим преговорима, који још суштински нису ни започели са руском страном. Па се побише Западњаци колико и којих тачака треба убацити у тај њихов „план“, као да праве рачун без крчмара. Односно руског лидера Владимира Путина, који ће тек да дође да наплати цех за све њихове баханалије у протеклих 30 и више година.

„КОНТРАПРЕДЛОГ“ ЕВРОПЕ

А туку се западни лидери, наравно, пре свега око новца који су заробили у својим „сигурним и безбедним“ банкама. Новца, који није њихов – него руски. И неће га никад легално добити, што им је Путин у више наврата отворено поручио да и не сањају. На замишљеном путу ка више од 200 милијарди долара колико је Русији замрзнуто, Европљанима се испречио још један човек – амерички председник Доналд Трамп. Он жели руски новац за себе. Али, не цео, већ „само“ 100 милијарди, односно 50 одсто од профита након што ова сума буде уложена у „обнову Украјине“. И да он тим фондом управља лично он. Да би добио такву могућност, тражи одобрење од Москве, која треба да потпише амерички предлог мировног плана који садржи и ову тачку. Путин за сада такво одобрење није дао, мада није искључено да је то био део разговора двојице лидера у августу, у Енкориџу на Аљасци. Где, да подсетимо, ни близу нису пустили ни Владимира Зеленског, нити било кога из ЕУ.

И сада је око тога настала драма, туча у западном табору. Сви су већ видели тај руски новац у свом џепу, свеже и обилне порције шушкавих долара, које би они поделили – одавно оптерећени високим нивоом јавног дуга, падом економских показатеља и наглим порастом енергетских трошкова, социјалног оптерећења и грађанског незадовољства. Немачки канцелар Фридрих Мерц отворено је назвао ове „финансијске аспекте“ Трамповог плана неприхватљивим. „То је део плана који сигурно није могуће реализовати без наше сагласности“, поручио је шеф немачке владе, коментаришући Трампов предлог. Зато и не чуди што су Европљани у сарадњи са Зеленским – коме се већ недељама љуља тло под ногама због оптужби за корупцију – израдили свој „контрапредлог“ од само 24 тачке. Напросто су избацили оне тачке које им се не свиђају. А шта на то све каже Путин? Оценио је кратко да је Трампов предлог добра полазна основа за преговоре, осмехнуо се – и наставио Специјалну војну операцију! Па нека се Западњаци туку око новца који не припада њима, а Руси ће за то време да раде свој посао. Што ова туча око пара буде дуже трајала, више ће територија, градова и села Зеленски да изгуби. И све мање ће присилно мобилисаних војника, али и оружја и западне помоћи да добија.

Шта је садржина оба плана, америчког и европског? Према неким верзијама које су се појавиле у медијима, Трампов план нуди Кијеву некакве гаранције безбедности, чији тачан садржај тек треба прецизирати. Али се зато утврђује ванблоковски статус Украјине, што треба и НАТО да потврди. Њен укупан број војника биће ограничен, а ненуклеарни статус гарантован. Области Крим, Доњецк и Луганск де факто иду Русији, као и делови Херсона и Запорожја које Москва ефективно контролише у тренутку постизања споразума. Стране се обавезују да неће „мењати границе силом“. Прекид ватре наступио би одмах по потписивању мировног плана, а избори у Украјини 100 дана након тога. Запорошка нуклеарна електрана остала би под руском контролом, али би се електрична енергија делила по пола између Москве и Кијева.

КРОЗ ПРАЗНУ ЕВРОПСКУ КАСУ ДУВАЈУ СИБИРСКИ ВЕТРОВИ

Спорне су и тачке економског дела, јер се од њих Европљанима дигла коса на глави. Најпре, тих 100 руских милијарди долара за обнову Украјине, од чијег профита пола узима Вашингтон. Али и додатних 100 милијарди за обнову пропале Украјине – које треба да обезбеде сами Европљани. Дакле, не само што неће, за разлику од Трампа, видети ни цента од тих руских милијарди, већ треба још 100 својих да додају. А кроз празну европску касу већ одавно дувају ледени сибирски ветрови! Чиста каубојска пљачка, жале се они! Али, као што је Путин рекао пре неколико месеци, када дође тај тренутак, лидери ЕУ нежно ће махати репом пред америчким лидером. За сада још помало, и више театрално, „реже и кевћу“, народски речено. И затегнуће још мало кајишеве и дати све што им газда каже. А ако их народ због тога прецрта на изборима? Утолико боље по Трампа, који никад није волео ту либералну западну елиту. Много су му дражи суверенисти, попут Орбана, Фица, Бабиша и свих других.

За Трампа је посебно важна одредба из његовог плана, по којој остатак замрзнутих руских актива иде у заједничке руско-америчке пројекте. О једном од њих је и „Печат“ недавно писао – пројекту повезивања евроазијског и америчког континента путем тунела и спајања железницом. То би постао највећи и најважнији светски коридор, а повезао би Европску унију, Русију, Кину, Канаду и САД. Амерички план предвиђа и „постепено укидање санкција“ Русији, као и њен повратак у елитни западни клуб – Г8. Оно што је посебно важно у америчком плану, јесте најављена „дугорочна економска сарадња Русије и САД“, што је вероватно и кључна реченица, без обзира на важност територијалних питања. Изградња поуздане америчко-руске осовине донела би стабилност за цео свет, као и мир и просперитет у многим деловима планете. Да ли је то стварно могуће, када видимо колико се све заоштрило између Запада и Москве – то је главно питање за амбициозне аналитичаре и прогностичаре.

Европљани и Кијев не желе да чују за ове америчке предлоге, па су ударили контру. И изменили Трампов план до непрепознатљивости. Они, пре свега, и даље говоре само о „прекиду ватре“, а не о целовитом мировном споразуму. Не само терминолошки, то постаје јасно ако се примети да неке кључне тачке, поготово важне за Русију, због којих је почела Специјална операција – остају као темпирне бомбе. Пре свега, они кажу да се „суверенитет Украјине поштује и потврђује“, да она улази у ЕУ, али и да се не принуђава поштовању неутралности. Наводе да ће се „територијална питања разматрати и решавати после потпуног и безусловног прекида ватре“. Како је навео „Ројтерс“, Европљани траже да се бројност украјинске армије ограничи на 800.000 војника, односно да ограничења и не постоје, као ни за украјинску војну индустрију. Траже се чврсте војне гаранције САД, али и могућност да Украјина ипак уђе у НАТО, уколико о томе постоји консензус унутар Алијансе. О гаранцијама безбедности за Русију нису ни реч рекли, ка да је то питање небитно.

ЕВРОПСКИ НЕПРИЈАТЕЉСКИ ДОКУМЕНТ ПРЕМА МОСКВИ

Украјина, кажу, мора да добије контролу над Запорошком нуклеарком, Каховском браном, Кинбурнском превлаком код Николајева и неометан пролаз реком Дњепар. Обнова Украјине и компензације извршиће се за рачун замрзнутих руских средстава, која се неће одмрзавати све до потпуне исплате штете. Не треба сумњати да би, по овом „плану“, управљање руским новцем било поверено Бриселу и Лондону. „Постепено и делимично“ попуштање санкција било би могуће само при стабилном испуњењу услова овог „споразума“, уз механизам брзог обнављања санкција! Колико је европска политика далека од реалности, могло се видети и из реакције америчког министра финансија Скота Бесента, када је чуо да Брисел спрема 19. и 20. пакет санкција против Москве: „По мом мишљењу, када нешто чините по 19. пут, то значи да сте пропали“.
И без Бесентових коментара, види се да је ова европска замисао пропала, пре него што је званично и представљена. То је непријатељски документ према Москви и нема шансе да би га Кремљ прихватио, јер би то била пуна и безусловна капитулација. То је, заправо, неки план који је писан за случај ако би Зеленски дошао на власт у Русији, или неко од прозападних руских опозиционара, који немају ни два одсто подршке у бирачком телу. Више је него јасно да се територијална питања имају решити одмах, и то на начин како је предложио Трамп – 20 процената територије Украјине де факто постају руски и тај статус морају сви да поштују. За одржавање елементарне унутрашње безбедности Украјини није потребно ни 200.000 војника, нити снажна ратна индустрија, док је потпуно илузорно очекивати да би Москва било коме препустила контролу над виталним енергетским и инфраструктурним постројењима. Улазак Украјине у НАТО означио би вероватно почетак Трећег светског рата, па се поставља отворено питање: да ли је то прави циљ европског предлога? Уколико није, онда боље да послушају главног газду Запада Доналда Трампа. Он и Путин одредиће услове мира.

Извор: Печат

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: