Туча на Западу око руских пара
1 min read
The United States Capitol in Washington, DC
Пише: Бојан Билбија
На замишљеном путу ка 200 милијарди долара колико је Русији замрзнуто, Европљанима се испречио не само Владимир Путин, већ још један човек – Доналд Трамп, који жели руски новац за себе
Права дипломатска гунгула настала је на Западу са објављивањем такозваних мировних планова за Украјину. И не зна се ко ту све са ким преговара, иако је једино Кијев званични учесник рата и његови људи гину на терену. Али, рекло би се, он се ту најмање и пита. Много се ту окупило разних покровитеља, ментора, пријатеља, саветодаваца, навијача и ратних профитера у западном табору. И свако би да од Украјине, и онога што је од ње остало – и што ће на крају евентуално претећи – откине „свој део“. Занимљиво је, и ретко виђено, да једна страна у сукобу, односно западна, већ месецима преговара унутар себе о некаквом плану, који тек треба да буде понуђен у оним правим преговорима, који још суштински нису ни започели са руском страном. Па се побише Западњаци колико и којих тачака треба убацити у тај њихов „план“, као да праве рачун без крчмара. Односно руског лидера Владимира Путина, који ће тек да дође да наплати цех за све њихове баханалије у протеклих 30 и више година.
„КОНТРАПРЕДЛОГ“ ЕВРОПЕ
А туку се западни лидери, наравно, пре свега око новца који су заробили у својим „сигурним и безбедним“ банкама. Новца, који није њихов – него руски. И неће га никад легално добити, што им је Путин у више наврата отворено поручио да и не сањају. На замишљеном путу ка више од 200 милијарди долара колико је Русији замрзнуто, Европљанима се испречио још један човек – амерички председник Доналд Трамп. Он жели руски новац за себе. Али, не цео, већ „само“ 100 милијарди, односно 50 одсто од профита након што ова сума буде уложена у „обнову Украјине“. И да он тим фондом управља лично он. Да би добио такву могућност, тражи одобрење од Москве, која треба да потпише амерички предлог мировног плана који садржи и ову тачку. Путин за сада такво одобрење није дао, мада није искључено да је то био део разговора двојице лидера у августу, у Енкориџу на Аљасци. Где, да подсетимо, ни близу нису пустили ни Владимира Зеленског, нити било кога из ЕУ.
И сада је око тога настала драма, туча у западном табору. Сви су већ видели тај руски новац у свом џепу, свеже и обилне порције шушкавих долара, које би они поделили – одавно оптерећени високим нивоом јавног дуга, падом економских показатеља и наглим порастом енергетских трошкова, социјалног оптерећења и грађанског незадовољства. Немачки канцелар Фридрих Мерц отворено је назвао ове „финансијске аспекте“ Трамповог плана неприхватљивим. „То је део плана који сигурно није могуће реализовати без наше сагласности“, поручио је шеф немачке владе, коментаришући Трампов предлог. Зато и не чуди што су Европљани у сарадњи са Зеленским – коме се већ недељама љуља тло под ногама због оптужби за корупцију – израдили свој „контрапредлог“ од само 24 тачке. Напросто су избацили оне тачке које им се не свиђају. А шта на то све каже Путин? Оценио је кратко да је Трампов предлог добра полазна основа за преговоре, осмехнуо се – и наставио Специјалну војну операцију! Па нека се Западњаци туку око новца који не припада њима, а Руси ће за то време да раде свој посао. Што ова туча око пара буде дуже трајала, више ће територија, градова и села Зеленски да изгуби. И све мање ће присилно мобилисаних војника, али и оружја и западне помоћи да добија.
Шта је садржина оба плана, америчког и европског? Према неким верзијама које су се појавиле у медијима, Трампов план нуди Кијеву некакве гаранције безбедности, чији тачан садржај тек треба прецизирати. Али се зато утврђује ванблоковски статус Украјине, што треба и НАТО да потврди. Њен укупан број војника биће ограничен, а ненуклеарни статус гарантован. Области Крим, Доњецк и Луганск де факто иду Русији, као и делови Херсона и Запорожја које Москва ефективно контролише у тренутку постизања споразума. Стране се обавезују да неће „мењати границе силом“. Прекид ватре наступио би одмах по потписивању мировног плана, а избори у Украјини 100 дана након тога. Запорошка нуклеарна електрана остала би под руском контролом, али би се електрична енергија делила по пола између Москве и Кијева.
КРОЗ ПРАЗНУ ЕВРОПСКУ КАСУ ДУВАЈУ СИБИРСКИ ВЕТРОВИ
Спорне су и тачке економског дела, јер се од њих Европљанима дигла коса на глави. Најпре, тих 100 руских милијарди долара за обнову Украјине, од чијег профита пола узима Вашингтон. Али и додатних 100 милијарди за обнову пропале Украјине – које треба да обезбеде сами Европљани. Дакле, не само што неће, за разлику од Трампа, видети ни цента од тих руских милијарди, већ треба још 100 својих да додају. А кроз празну европску касу већ одавно дувају ледени сибирски ветрови! Чиста каубојска пљачка, жале се они! Али, као што је Путин рекао пре неколико месеци, када дође тај тренутак, лидери ЕУ нежно ће махати репом пред америчким лидером. За сада још помало, и више театрално, „реже и кевћу“, народски речено. И затегнуће још мало кајишеве и дати све што им газда каже. А ако их народ због тога прецрта на изборима? Утолико боље по Трампа, који никад није волео ту либералну западну елиту. Много су му дражи суверенисти, попут Орбана, Фица, Бабиша и свих других.








…https://www.theguardian.com/world/2025/dec/06/swedish-navy-chief-russia-baltic-presence-ukraine-peace
Шведска морнарица се сусреће са руским подморницама „скоро недељно“ – а могуће је да ће их бити још
Москва „континуирано појачава“ своје присуство у региону, каже шведски шеф операција, капетан Марко Петковић
Миранда Брајант, нордијски дописник
Субота, 6. децембар 2025. 08.00 CET
Шведска морнарица се сусреће са руским подморницама у Балтичком мору „скоро недељно“, рекао је њен шеф операција, и спрема се за даље повећање броја подморница у случају прекида ватре или примирја у рату у Украјини .
Капетан Марко Петковић рекао је да Москва „континуирано појачава“ своје присуство у региону и да су виђења њених пловила редован део живота шведске морнарице.
То је „веома уобичајено“, рекао је, додајући да се број виђења повећао последњих година.
Капетан Марко Петковић рекао је да Русија модернизује своје бродове и да ће повећати своје капацитете на Балтику.
Регион Балтичког мора суочава се са све већим бројем претњи, укључујући сумњиве хибридне нападе дронова, наводну саботажу подводне инфраструктуре и стални прилив старећих танкера за нафту у облику бродова који превозе сирову нафту из Русије.
Прошлог месеца, британски министар одбране изјавио је да је руски шпијунски брод ушао у британске воде и усмерио ласере на војне пилоте, упозоравајући да се Велика Британија суочава са „новом ером претњи“ од непријатељских земаља.
Шведска је недавно била домаћин велике НАТО вежбе противподморничког ратовања, „Playbook Merlin 25“, у којој је учествовало девет земаља, укључујући Шведску , Немачку, Француску и САД, у којој су стотине војника вежбале своје вештине лова на подморнице у јединственим условима Балтика како би се припремиле за могући подводни напад.
Брдовити подводни пејзаж Балтика близу Шведске отежава откривање подморница јер се оне могу сакрити.
Путин покушава да преговара о окончању рата у Украјини јер га не може добити на бојном пољу, каже Калас из ЕУ – како се то догодило
Петковић је рекао да Русија повећава своје капацитете и да производи једну подморницу класе Кило годишње у Санкт Петербургу и Калињинградској енклави, која се налази између Пољске и Литваније. Рекао је да се спроводи „намерни и стални програм модернизације“ својих бродова.
„Када се у Украјини коначно успостави прекид ватре или примирје, можете само проценити, и ми процењујемо, да ће Русија ојачати своје капацитете у овом региону“, рекао је Петкович. „Дакле, уз то речено, [шведска] морнарица мора континуирано да расте и да се фокусира на целокупну слику.“
Рекао је да је руска флота танкера за нафту под цивилном заставом такође забрињавајућа и да није искључио могућност да се такви бродови користе за лансирање дронова.
„Сама по себи, флота у сенци није војни проблем, али би могла да утиче на наше нације са војне тачке гледишта“, рекао је Петковић.
Различити изазови подводних услова – укључујући краћу видљивост него изнад воде, салинитет и температуру – значе да је подводна инфраструктура посебно рањива на Балтику, рекао је он. То је посебно био случај са Шведском, Норвешком, Финском, Естонијом и Литванијом, рекао је, које су „у потпуности зависне од морских линија за комуникацију, за одржавање наших друштава“.
Међутим, он верује да повећана будност НАТО-а има утицаја. Рекао је да од покретања операције „Балтичка стража“ у јануару „нисмо видели никакве инциденте са кабловима у овом региону“.
Додао је: „Пре свега, то показује да савез функционише, кохезија. И збијамо редове против једне посебне претње. Балтичка стража је то доказала. Без обзира на то да ли је неки од инцидената био спонзорисан од стране државе или је у питању била лоша поморска вештина, или било шта између, то је подигло свест међу трговачком флотом да би требало да буду мало опрезнији када путују нашим регионалним водама.“