• Насловна
• Топ 0

Тројица га тукла, па га друга група чекала са шипкама: Подгоричког младића линчовали навијачи Будућности

1 min read

2 дана ‎ ИН4С

Илустрација ИН4С

Док званичници ћуте, а поједини медији овлаш извјештавају о нападу који се догодио у Подгорици, у ноћи између четвртка и петка, јавности се писмом обратио Звонко Пековић, отац младића који је пребијен јер није хтио да скине мајицу Партизана. Како истиче, инцидент није био спонтана туча, већ организовано насиље — праћење, пријетње палицама и понижавање пред вратима сопственог дома.

„Могао сам сина да сахраним због једне мајице“, пише Пековић и додаје да га више боле ријечи које су изговорене с пријетњом шипкама, него саме повреде. Ово потресно обраћање једног родитеља доносимо у цјелости, као опомену, као молбу и као огледало стања у којем се налази наше друштво.

Писмо објављујемо интегрално:

Поштована редакцијо ИН4С,

Обраћам Вам се поводом натписа у појединим медијима, а везано за информацију да су три лица ухапшена због пребијања мушке особе која је носила дрес клуба Партизан, и којој су констатоване лакше тјелесне повреде.

Инцидент се десио у ноћи између четвртка и петка, у поноћним сатима. Информација је објављена тек данас, у сриједу — послије шест дана.

Отац сам пребијеног младића, и овом приликом саопштавам да је пренесена вијест непотпуна и као таква — нетачна.

Истина је да је група момака, њих четворица, пресрела мог сина који је био у друштву са једним од другова, у близини трафика преко пута Економског и Правног факултета, од којих су га тројица претукла јер није хтио да скине мајицу Партизана са себе. А како „трофеј“ није узет, агонија мога сина се ту није завршила.

Тако претучен, испратио је друга са којим је био у друштву и наставио да се креће ка стану у Блоку 5. За то вријеме већа група старијих навијача Будућности га прати, и испред самог улаза у зграду гдје живимо опкољава га, и уз пријетњу палицама (шипкама) траже да скине мајицу, или ће га поломити.

Како се препао за сопствени живот и за породицу, предао им је мајицу, а један од њих замахује палицом и упућује ријечи:
„Да те више нисмo видјели то да носиш, па иди у Србију.“

Дакле, није се десило само пребијање које је узроковало лакше повреде, већ и организована пријетња од додатне групе хулигана који су имали намјеру да ми сина трајно повриједе. Да није скинуо мајицу — је ли требало да га данас сахрањујем? Или да будем срећан да га гурају у инвалидским колицима?!

Ево шест дана чекам да макар неко од учесника, или њихових родитеља, покуша да се извини, да макар пита како ми је дијете.

А колико су „лаке“ повреде — биће вам јасније са фотографије коју вам шаљем, из ноћи кад се пребијање десило, и непосредно послије хируршке интервенције, јер смо као родитељи били забринути да је функција ока трајно оштећена.

Ово пишем као родитељ који је повријеђен, и којега ране синoвљеве мање боле од рана које су му спремали са палицама и шипкама, и који дјецу васпитава да буду поштени и само истину говоре. Истину и покајање, макар у некој фази развоја догађаја, очекујем и са друге стране.

А истину као породица знамо, и захваљујући професионалном и људском понашању инспектора МУП-а, посебно инспектора Бошковића, овим путем му се јавно захваљујем.

На жалост, како се ствари одвијају, подстрекачи батинања мога сина могуће је да се неће открити. Истурили су дјецу од 17 до 18 година да узму „трофеј“, не схватајући да су умјесто тога разбили главу момку који је одгледао више кошаркашких утакмица Будућности од већине њих.

Богу сам захвалан што се сину ране зацјељују. Много ми је лакше души што је пребијен мој син, него да је због мајице коју је носио мој син — пребијен његов друг.

Ако ово моје обраћање узрокује макар трунку покајања код оних који су ми пребили дијете — опет хвала Богу.

Како сазнајемо из Главног града и Будућности, до објављивања овог текста, нико није контактирао породицу Пековић поводом овог догађаја.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: