Тродеценијска опозициона лутања: Контролисана (не)слобода
1 min read
Са једног од ранијих састанака опозиције и "Одупри се"
Пише: Иван Милошевић
У претходних 30 година нагледао сам се разне опозиције. Сјећам се првих корака Демократске странке професора Слободана Вујошевића, прве странке регистроване у вишепартијском систему након тадашњег СКЈ-е, које се не сјеећају ни већина њених тадашњих чланова.
Шта да кажем о оснивачкој скупштини Народне странке, познате по ријечима књижевника Миодрага Булатовића о скидању петокраке, која је у бог те пита каквим изборним условима имала петнаестак посланика. Њен лидер, Новак Килибарда, тада је суверено владао српском опозиционом сценом и био је њен неприкосновени лидер. Његови говори памте се и данас, али се нажалост не памти њихов аутор, који се данас тек повремено огласи и подржи партију и људе, које је деведесетих година прошлога вијека радикално нападао и био њихов оштар критичар. И Славко Перовић одиграо је своју улогу, посебно у Народној слози, првом опозиционом савезу који је покушао да помири Црну Гору и покаже да у Црној Гори има мјеста за све, посебно за православну већину која се и у то вријеме поларизовала на Србе и стопостотне Црногорце. Негдје сам читао да је Народна слога чак и добила изборе крајем деведесетих година, али је бирократски апарат тадашњег ДПС-а и у то вријеме био толико моћан да је могао да изгласа што му је воља, а воља му је и тада, као и сада, била непрокосновена и неограничена и неконтролисана власт.
Након тога наступио је велики преокрет, сукоб Мила и Момира, политичка и свака друга превага овога првога, пребацивање на идеолошки програм Либералног савеза, бјежање од Слободана Милошевића и хрљење ДПС-а и њеног лидера у наручје мањинских народа и њихово застрашивање са бауком четништва и српства.
Прошло је, дакле, 30 година како је ДПС засео на власт и иако је током тих децеија имао велика искушења, њен вођа се прилагођавао новим околностима, преоблачио се у тобожњег националисту, па је потом глумио интернационалисту и све те мијене продавао је својим бирачима тражећи од њих да за њега гласају и не буне се што сваке године све лошије живе. И у том тону и данас влада ДПС. Продаје својим бирачима маглу од државне независности, европских вриједности и јединог бранича црногорског дома и све то користи само за једну ствар-пуки опстанак на власти. И у томе се у ДПС-у ништа није промијенило. Њеном лидеру и наближим његовим сарадницима у памети је само да буду на власти, па и по цијену да немају са киме да владају. Лако ће они наћи поданике, ако то садашњи грађани не желе да буду, лако ће то ријешити. Пронаћи ће неке нове становнике, ако треба увешће их са стране и показати свима да и даље има ко да их гласа.
А шта је са опозицијом? Мислим да се она данас још увијек налази на нивоу некадашње Народне слоге, односно свијести да је неопходно да буде јединствена и да је то једини начин да се смијени ДПС. И од тада се зна да је то рјешење за енигму ДПС власти, али у свему томе постоји један мали проблем, односно већ 20 година никако да дође до тог јединства. Зашто се, дакле, не примијени једноставна политичка логика и опозиција наступи на једној изборној листи и одува из државних и осталих фотеља овај ДПС-а?
Како сам старији све ми је ближи одговор да у политици слобода никада не пјева, осим када је неко навије да то ради, да обичан грађанин у политици има таман толико утицаја колико и на кретање Сунца и Мјесеца, а да се држава и они који је воде о њему брину таман толико колико их интересује проналазак нафте на Венери или Сатурну. Једноставније речено, читав јавни живот строго је контролисан и у њему нема мјеста за слободу и побуну. Уколико слобода и побуна постоје онда су оне могуће само у личним, егзистенцијалним односима.
Tzv.Narodna sloga je imala smisla u uslovima zajedničke države i projugoslovenske politike DPS-a. Danas ne može i neće biti jedinstva izmedju protivnika i pristalica crnogorske države , izmedju retrogradnih snaga i onih koji su za evropske i evro-atlanske integracije. Ne možete prodavati mućkove Crnoj Gori. Ta saga se može završiti samo teškim porazom onih prvih.
„Наша снага не познаје слободу или правду. Она је у потпуности успостављена на уништењу појединачне воље. Потпуна незаинтересованост према патњама наша је дужност. У испуњавању наше мислије, највећа окрутност је врлина.“
Лењин оком, Мило скоком.
„Путем систематског терора, путем кога ће свако раскидање уговора, свака издаја и свака лаж бити законите, ми ћемо наћи начина да човечанство спустимо на најнижи ниво егзистенције. То је нужно за успостављање наше доминације.“
Лењин оком, Мило скоком.
А да не цитирам део „Комунистичког манифеста“ где се позива на сатирање и уништење словенства на овим просторима, подмићивањем, уценама, асимилацијом, затворским казнама на правди Бога, сиромаштвом и на крају физичком ликвидацијом, где се говори о „расном смећу“ и веселој чистој Европи без Срба које би требало одвући на сред мора и потопити их, и још много тога.
Маркс и Енгелс оком, Мило скоком.
Ништа није тако наивно, историјски тренутно и површно. Срби морају ићи својим циљем почев од свести да брне свој биолошки опстанак на овој планети, где год били.
… Opozicija je suštinski samo onaj jedan MENTALITET!
Naš on!
OPOZICIJA SU MI!
Ne mogu oni biti drugačiji od nas!
Nama je lasno – znano je, osim koji neće da zna, da obnoć obrnemo ćurak naopako!
Takav smo soj!
NESTALNI I NEPOUZDANI!
… Srbi iz srpske Crne Gore, Crnogorci …
I to baš mi iz one četri nahije, za vijeke objeleženi kao ljudi koji se lako i bez ustezanja preobukujemo kako vjetar duva!
MI SMO ONI SRBI KOJI AKO NIJESMO NAJGORI, TEK ONDA SMO NAJBOLJI!
Svaki od nas samo na korak od sebe najboljeg najgori!
Takva nam priroda, ljudi u menama, od onoga do ovoga, i sve tako u krug – niko nas ne može uvatit ni za glavu, ni za rep.
Nepoznanica i sebi i drugima!
To smo mi MI!
Takva nam je vlast, takva nam i OPOZICIJA.
… OPOZITNA ONA I SVOME OPOZICIONOM INTERESU!!!
Nesretni svi mi zajedno u ovu našu najljepšu srpsku Planinu, u ovo naše siroto, maleno ono za “ svu našu tugu“!
Za nešto davna još kažnjeni!
… A pokajali, za ništa se još pokajali nijesmo!
Vidim da i nećemo.
Naredni svim danima budućim, tužnim.
Eto, to smo mi.
Takva nam je vlast, TAKVA NAM JE I OPOZICIJA!
OPOZITNA SEBI! … I nama, svemu!
… Puna ona istina o sebi, nikome se ona ne sviđa!
Pa vi samo nastavite sa “ crvenijem kartonima“.
Kao da ja očekujem što drugo!?
АКО Буду избори и са оваквом накарадном опозицијом изаћи и само прекрижити листе,наравно у што већем броју ИЗАЋИ.ПОКАЗАТИ БАНДИТИМА И МАЛИМ И ВЕЛИКИМ ДА НИЈЕСУ за народ.ОНДА ће по сили народа морати формирати привремену владу,затим формирати нове странке,избјегавајући лица која су сада на политичкој сцени и ићи да се гласови дају новим партијама,а банду ДПС и опозицију вјечно послати на сметлиште историје.
Opozicija nema, svjestan narod ima izbora. Nesvjestan narod, čitaj neobrazovan i neinteligentan, traži vođe i lidere na osnovu osobina koje mu se serviraju preko medija.
U „demokratiji“ stranke na vlasti uvijek imaju početnu prednost zbog sistema koji sami sebi stvaraju. U Crnoj Gori za 30 godina ta prednost je vjerovatno 20%. U Srbiji 10% zbog brojnosti.
Šta je u takvom startnom stanju jedina prednost naroda, ne opozicije, već naroda. Opasnost od bojkota. To je nešto što se svakoj internacionalno podobnoj vlasti i opoziciji uopšte ne sviđa. Bojkot je prednost naroda na samom startu 30% u CG i 45% u Srbiji jer toliko ljudi redovno ne izađe na izbore.
Nikad u parlamentarnoj istoriji bivše SFRJ niko nije bojkotovao parlamentarne izbore, a predsjedničke jeste.
Zašto?
Političari koji zauzumaji ogroman procenat medijskog prostora svih strana, i pozicije i opozicije, su svi do jednog manje kvalitetni od prosječnog građanina, a prosječan građanin je niska odrednica (kao i prosječna plata).
Realnost je da takva situacija nije samo kod nas, već i u mnogo razvijenijim državama: Italija, Španija, Engleska, Francuska, SAD.
Ovaj portal, kao i mnogi drugi narodu nastrojeni, bi trebalo mnogo više energije i fokusa da usmjeri na povećanje kvaliteta prosječnog građanina koji ga čita. Nije problem vlast i opozicija 30 godina, problem je narodna inteligencija i obrazovanost. Ako se to ne riješi mijenjaće se glavari a priča će biti ista.
Južno-slovenski narodi ne znaju da razmišljaju na dugo: 10, 20, 50, 100 godina. To je nauka koju moramo izučiti od Rusa, Izraelaca, Njemaca, Japanaca. Svijet se mnogo mijenja, a mi i dalje bijemo nepobjedive bitke.
Хаха,а како шпијунске досијее на Сунце,а Милошевићу?Уђеш у АНБ и кажеш дајте јавности на увид шта је Служба вриједно скупљала иначе у да се жалим у Брисел?И онда они позову на кафу и буду транспарентни?А да се проба са новим људима који би понудили у опозиционом блоку нове договоре и нову енергију?
Или можда у Црној Гори више нема рођеног,а да је без досијеа?
Jos jedan pucanj u prazno.Zar nije logicnije da se prvo parlamentarna opozicija pozove na odgovornost zbog ,nesnalazenja , promasaja i poraza.Pricama o kradji ili zloupotrebama drzavnog aparata vise ne moze da se pokriva licna odgovornost za neuspjeh.Kad izadjes na izbore koje decenijama gubis pod raznim partijskim imenima tacno znas sta moras da ocekujes.Kad je to vec tako onda je i odgovornost za rezultat politicke utakmice istih onih koji su pristali na pravila po kojima se igra.Odrasli smo ljudi,uozbiljimo se.