Троцки напада Америку

У САД је све и даље у знаку притиска на предсједника Доналда Трампа и руског мијешања у изборе 2016. године, па се из те перспективе гледа и на руску серију урађену готово у холивудском маниру.

Серија „Троцки”, која се састоји од осам епизода, на први поглед се не ни по чему не разликује од осталих страних аквизиција „Нетфликса”, на коме се приказује. Прича о руском револуционару, бољшевику Лаву Троцком сада је у Вашингтону описана као руска пропаганда која је у виду меке моћи стигла на америчко тло, упоредо с агресивним политичким утицајем на америчке грађане.

„Вашингтон пост” је прије два дана написао да је „Троцки” најновији покушај руских државних медија да „продају” своју слику света, и то кроз лик антихероја марксисте Лава Троцког, који је приказан у серији која обилује насиљем, неприличним сценама секса, бројним специјалним ефектима и акцијама. Звучи као да није рађено у Русији или да је заиста намјенски рађено за америчко тржиште.

Мини-серија је ипак прво емитована на главном руском државном телевизијском каналу на стогодишњицу бољшевичке револуције. У томе и јесте проблем, јер је „Нетфликсу” замјерено што нису били експлицитни у погледу означавања поријекла садржаја, умјесто што су пројекат представили као најновију телевизијску серију.

А „Троцки” је много сензибилније урађен него што је то радила чувена фабрика ботова за коју у САД, и шире, вјерују да ради у Санкт Петерсбургу.

Проблем је што Руси наводно покушавају да америчку демократију прикажу као хаотичну и невредну труда. А серија „Троцки”, према овом мишљењу, то ради много боље него руски канал РТ на енглеском језику, који се такмичи са Си-Ен-Еном и Би-Би-Сијем, а „толико је повезан са руском државом да се морао регистровати као страни агент”.

Овако како је написао звучи као да су се Руси сами пријавили као страни агенти, а не да су имали „избор” да се тако региструју или да буду затворени.

Најнеобичније је заправо објашњење како су у „Троцком” пропагандистички ефекти прикривени, а пројекат је прилагођен широкој публици, иако то не значи да серија нема листу задатака које мора да испуни.

Да би се доказало да ти задаци постоје, аргумент је пронађен у томе што је продуцент серије Констатнтин Ернст, директор главног државног Канала 1, „који редовно покрива активности Владимира Путина”.

„Вашингтон пост” примјећује да то западни гледаоци који серију гледају на „Нетфликсу” не могу да знају, изузев ако не читају ћирилицу или су упознати с чињеницама о настанку серије.

А серија „Троцки” је у овом коментару схваћена као покушај Русије да сузбије напоре опозиције да на било који начин оспори руски режим и рашири критику државе према западној декаденцији која се развија у Русији.

При томе, уочено је да серија говори језиком Кремља и то о савременим догађајима. Сукоб Лењина и Троцког око тога да ли је то била револуција или пуч асоцира вашингтонског новинара на оно што Руси виде као државни удар у Украјини 2014. године, у коме је збачен Виктор Јанукович, насупрот револуцији, како на те догађаје гледају Кијеву.

С друге стране, Русији се замјера што Октобарску револуцију не представља као побједу радника и сељака над владавином цара, него као завјеру Запада у којој руски Јеврејин богаташ и бонвиван под лажним именом Александар Парвус уз размену свежња новчаница са немачким агентом разговара о томе како да Троцког промовишу унутар бољшевичке партије.

Некима то већ личи на Алексеја Наваљног, који може бити харизматичан, али сигурно није аутохтон.

Ипак овакав поглед на „руске пројекте” није нов. Крајем прошле године је лондонски „Тајмс” објелоданио праву малу студију о томе како се руски анимирани серијал „Маша и Медвед” бави „кремаљском пропагандом” и да је инструмент „меке моћи” Русије.

Лист је навео ријечи професора Ентонија Глиса с Бакингемског универзитета: „Маша има тврдоглав, непријатан карактер, притом је одлучна. Она превише тога преузима на себе. Неће бити преувеличавање ако кажемо да се понаша ’путиновски’.”

Што се тиче Медведа, аутор је подсјетио на став предавача Талинског универзитета Пријита Хибемјагија, који је изјавио да је тај лик задужен за то да „промени лик Русије с негативног на позитиван у свести деце”, а у томе је виђена претња по националну безбедност Естоније.

Истовремено, летонске критичаре је изнервирала и капа совјетског граничара коју Маша носи у једној од епизода, док тјера зеца с Медведове ограде. Према њиховом мишљењу, Русија на тај начин демонстрира „заштиту својих граница”.

Број пратилаца „Маше и Медведа” на енглеском језику на јутјуб каналу је тада већ био већи од четири милиона, а укупан број прегледа „Маше и Медведа” је прешао четрдесет милијарди.