Trilateralna komisija u Srbiji – slika jedne mreže agenata zapadnog uticaja 2. deo

East West Bridge, organizacija osnovna 2009. godine, kao ispostava Trilateralne komisije, predstavlja jednu od slagalica okupacione mreže evroatlantskih struktura u Srbiji. Jako je važno rasvetliti tu mrežu što je više moguće, a to se postiže prateći sastav organizacija koje je čine, aktivnost i međusobnu povezanos članova. Baš kao što se dosta toga može saznati samo osnovnim uvidom u biografije tri predstavnika u Trilateralnoj komisiji, slika se potpuno zaokružuje kada se pogleda ko su još članovi ovoga društva.

Za jednog od najvažnijih ljudi za otvaranje kancelarije Trilateralne komisije u Srbiji, važila Milka Forcan, bivša potpredsednica Delta holdinga, žena koja je visoko kotirana na spiskovima najuticajnijih i najbogatijih ljudi u Srbiji. Zanimljivo je i da se Milka Forcan, pominjala kao potencijalni budući ministar u Vladi Srbije, i to kao kadar Aleksandra Vučića. Vučić svoju popularnost duguje upravo hapšenju Miroslava Miškovića, a Milka Forcan je punih 18 godina bila njegov najbliži saradnik, i zajedno su stvarali imperiju Delta. Inače i ranije se pominjala mogućnost da ona dobije neku državnu funkciju, obzirom na to da je Milka Forcan važila za miljenicu i Zorana Đinđića i Borisa Tadića.

Milka Forcan je jedan od osnivača pominjanog Društva lobista Srbije, član saveta ove organizacuje i predstavnik za EU.

Ko su svečlanovi East West Bridge

Predsedavajući upravnog odbora East West Bridge –a od skora je Aleksandar Nikolić – Foto Toni (nadimak je dobio po fotografskoj radnji koju je imao), državni sekretar u Ministarstvu odbrane. Političku karijeru započeo je 2008. godine, kao jedan d osnivača SNS –a, gde se, prema podacima iz biografije bavio koordinacijom rada stručnih saveta za odbranu i bezbednost, energetiku i pravna pitanja (iako ne poseduje kvalifikacije i iskustvo ni za jednu navedenu oblast). Kratkotrajno je bio savetnik predsednika Srbije Tomislava Nikolića, da bi ga posle formiranja nove vlade Aleksandar Vučić postavio za državnog sekretara u Ministarstvu odbrane. Tako se ovaj ekonomista, bez dana radnog iskustva u državnim institucijama, i bez ikakve veze sa pitanjima odbrane i bezbednosti, našao na važnoj državnoj funkciji.

Član Upravnog odbora je i britanski diplomata, ser Ajvor Roberts, koji je bio ambasador u Beogradu od 1994. do 1997. godine, i koji se zalaže za „popravni Dejton i novi Berlinski kongres“ koji bi pravno verivikovao promene granica na Balkanu. Takođe valja pomenuti i Petra Stojanova, bivšeg predsednika Bugarske i člana evropskog izvršnog odbora Trilateralne komisije. Među 21 članom Savetodavnog odbora organizacije East West Bridge, pored Zorane Mihajlović, aktuelne ministarke energetike, vredi pomenutijošnekoliko interesantnih imena. Najpre je tu Goran Svilanović, ministar spoljnih poslova SRJ u prvoj DOS –ovoj vladi (2000. – 2004.), sada funkcionera evroatlantskih struktura. Svilanović je poznat i kao jedan od prvih zagovornika nezavisnosti Kosova i veliki NATO lobista. Ističu se i imena Marka Čadeža, jednogod koordinatora kampanje Otpora za mobilizaciju glasača pred izbore 2000. godine,koordinatora Dojče velea za Srbiju i porparola ambasade Nemačke,kao i Jovana Ratkovića, jednog od osnivača Otpora, savetnika predsednika Demokratske stranke Dragana Đilasa, koji je u periodu od 2003. do 2012. godine bio savetnik Borisa Tadića. Od inostranih članova, među funkcionerima balkanskih država i članovima Trilateralne komisije, za javnost je najinteresantnije pomenuti Ralfa Džonsona, američkog ambasadora u penziji (službovao u BiH 1999. – 2001.godinekao prvi zamenik Visokog predstavnika u Sarajevu), kao i Marka Škreba, bivšeg guvernera Narodne Banke Hrvatske.

Đorđe Vukotić, široj javnosti nepoznata ličnost, ali očigledno značajan šraf u evroatlantskoj mreži u Srbiji, nalazi se na spisku članova East West Bridge. Od 2002. godine angažovan u svojstvu samostalnog pravnog konsultanta na više projekata u Srbiji, koji su se odvijali pod okriljem Svetske banke, USAID-a i drugih međunarodnih organizacija. U periodu 2004. do 2011. godine bio je glavni pravni savetnik Saveta za regulatornu reformu pri Vladi RS i u toj funkciji učestvovao u analizi i izradi mišljenja na preko 350 nacrta zakona. Jedan je od glavnih saradnika NALED –a, Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, poslovne asocijacije koja okuplja kompanije, NVO i opštine, formirane pod nadzrom USAID –a, sa zadatkom širenja evroatlantskog uticaja na lokalnim strukturama po dubini. Zanimljivo da su članovi Mosta Istok Zapad i Violeta Jovanović, izvršni direktor NALED –a (pre toga je 10 godina bila menadžer za demokratizaciju i privredni razvoj USAID –a), Ana Brnabić, član UO NALED –a, izvršni direktor Peksim fondacije (dodeljuje stipendije za Kembridž studentima iz Srbije i Makedonije), i službenik USAID –a. Zatim i Vladan Atanasijević (član Savetodavnog odbora u EWB) predsednik UO NALED , i jedan od osnivača Srpske asocijacije menadžera, Borislav Miljenović, član Nadzornog odbora NALED –a (istovremeno član UO Američke privredne komore, Društava lobista Srbije, Srpske asocijacije menadžera) i Branko Radulović jedan od glavni eksperata saradnika NALED –a.

Članovi East West Bridge su i Marko Blagojević, osnivač i operativni direktor CESID –a; Milica Čubrilo, ambasador i bivši ministar dijaspore (takođe i konsultant USAID –a), Jakša Šćekić, novinar Sky News; Boško Jakšić, urednik spoljnopolitičke rubrike dnevnog lista Politika, i poznati srbofob i rusofob; Đorđe Vučinić (poslovni partner Tahira Hasanovića), predsednik UO firmi koje se bave obezbeđenjem: SCP International i Securitas Services (firme koja je deo britanske obaveštajne mreže http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=285&cl=21); Nenad Borovčanin, državni sekretar u Ministarstvu za omladinu i sport; Miodrag Stojković, narodni poslanik i član Predsedništva Demokratske stranke; Ranko Vujačić iz Beča, službenik u Organizaciji Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO) i veliki majstor u masonskoj Regularnoj velikoj loži Srbije (čiji su članovi vodeći ljudi i veliki broj članova East West Bridge); Zoran Basaraba, ambasador Srbije u Izraelu, i saradnik nekadašnjeg premijera Milana Panića. Za kraj,treba pomenuti još dva imena: Lidiju Udovički i Gradimira Dragutinovića. Lidija Udovički je menadžer za Srbiju u američkoj kompaniji Continental Wind Partners (CWP), jednoj od vodećih multinacionalnih kompanija za razvoj elektrana na vetar. Potiče iz političke porodice dobro pozicionirane u globalističkim strukturama. Njena sestra je bivša ministarka energetike i guverner Narodne banke Kori Udovički. Zahvaljujući vezama uspela je da obezbedi dozvolu za gradnju elektrane na vetar, koja će skupo koštati elektroprivredu i građane Srbije. Gradimir Dragutinović je lider Rotarakta u Srbiji, podmlatka rotarijanaca (zanimljivo da je centralni Rotari klub u Srbiji dugo bio u prostorijama kompanija Lutra, u Ulici Majke Jevrosime u Beogradu, koja je u vlasništvu Dušana Mihajlovića, političkog mentora Tahira Hasanovića), osnivač Asocijacije EURO26, au poslednje vreme je veoma aktivan u Rusiji.

Umesto zaključka

Namera ovog kratkog prikaza je da raskrinka deo mreže agenata zapadnog uticaja u Srbiji. Prvi uslov za povratak oporavak Srbije je razobličavanje okupacione mreže, a drugi smena generacija. Oba ova uslova su pred ispunjenjem. U Srbiji je stasala jedna nova politička i društvena generacija, iskrenih patriota, kadra da zameni postojeću koja je potpuno pod zapadnom kontrolom. Za očekivati je da će u bliskoj budućnosti ova nova generacija, uz podršku Rusije, uspeti da srpski narod i državu oslobodi okupacije.

Autor je član Starešinstva Pokreta Dveri