Трифковић: Историја ће Медлин Олбрајт запамтити само као периферну фусноту

Срђа Трифковић је на почетку текста подсетио на монструозне речи Олбрајтове да је смрт пола милионе ирачке деце била вредна цена америчке интервенције у тој земљи.

– Вулгарно је да неко користи reductio ad Hitlerum да би оцрнио своје политичке и идеолошке противнике. У случају Медлин Олбрајт, међутим, националсоцијалистички начин размишљања и темперамент толико су упадљиви да описивање ње као „америчког Рибентропа“ није израз злоупотребе. То је поређење емпиријски утемељен одраз њеног лика и дела – пише професор Трифковић.

Историчар је упоредио изјаву Медлин Олбрајт о страдалој ирачкој деци са говором команданта СС и кључног извршиоца холокауста Хајнриха Химлера од 4. октобра 1943. године.

– Оно што се дешава са Русима, шта се дешава са Чесима, примам крајње равнодушно. … Да ли друге расе живе у удобности или нестају од глади, занима ме само у оној мери у којој су нам потребне као робови наше културе; … Да ли ће 10.000 Рускиња колабирати од исцрпљености док копају тенковски ров занима ме само утолико што је тенковски ров завршен за Немачку – рекао је тада Химлер.

Изјава Олбрајтове да је смрт пола милиона деце цена коју вреди платити зарад ма каквих спољнополитичких циљева била би незамислива за високог званичника у било којој цивилизованој земљи пре него што је Стари свет брутализован, прво од бољшевизма, а затим од нацизма, сматра професор Трифковић.

Историчар је написао да је „Америка“ за Медлин Олбрајт била само оруђе њене воље за моћ, виртуелни ентитет који је требало да буде преправљен по угледу на анархо-тирански националсоцијализам код куће и интернационалистички империјализам у иностранству.

– Која је сврха имати ову врхунску војску о којој увек причате ако не можемо да је искористимо? – једном је вриснула на Колина Пауела, подсећа историчар.

Срђа Трифковић објашњава да Олбрајтова није била „патриота“ у било ком конвенционалном смислу те речи и никада није имала ништа заједничко са стварном и историјском Америком. Упоредио је Олбрајтову са Хилари Клинтон и Џоном Мекејном и објаснио да је њена тријумфална мегаломанија била светлосним годинама далеко од патриотског уважавања своје нације.

Подсетио је да су и Олбрајтова и Мекејн подржали америчко ратовање на страни муслимана у Босни и агресију на СРЈ 1999. године.

– Њена улога у инжињерингу тог рата била је још злокобнија и ефикаснија од Мекејнове. У том циљу она је намерно, лажно, изнела Србима на конференцији у Рамбујеу у близини Париза у фебруару 1999. године не један него два немогућа захтева, од којих ниједан није био предмет претходног одобрења Савета безбедности УН или америчких савезника: Референдум о статусу Косова и Метохије за три године и право НАТО трупа да се крећу кроз Србију под оружјем како сматрају да је потребно „за приступ Косову (и Метохији)“ уз екстериторијални имунитет – подсећа професор.

Објаснио је да је Србија бомбардована 78 дана, почевши од 24. марта 1999. године, не да би се „спасили Албанци од геноцида“, како се лажно тврдило након тога, већ зато што је Београд одбио да прихвати ултиматум Олбрајтове.

– Ниједна суверена држава то није могла прихватити. Наравно, Олбрајтова је тријумфовала. Њени помоћници су једни другима давали петице јер је лествица постављена превисоко да би Срби могли да скоче – подсећа Срђа Трифковић.

Истиче да је попут Рибентропа и других којима је суђено у Нирнбергу, Медлин Олбрајт била крива за злочине против мира, за планирање агресорског рата и заговарање ратних злочина.

Професор Трифковић је закључио свој текст реченицом да би и за Америку и за свет било боље да се она никад није родила.

У изјави за „Ало!“ проф. Трифковић је дао додатни коментар о политичком наслеђу Олбрајтове:

– Далеко од тога да је била интелектуално бриљантна или лично харизматична, Медлин Олбрајт је свој успон заснивала на личним везама – пре свега на дугогодишњем познанству са Билом и Хилари Клинтон – и на тврдом заговарању хегемонистичких ставова о којима је амерички естаблишмент ионако већ био постигао консензус. Она је била, у целини, бирократски извршилац стратешких замисли а не њихов творац. Успела је да спусти политички праг за употребу војне силе, што је у случају САД ионако вазда правдано наводном претњом од стране нападнуте стране и реториком „ширења демократије“, „заштите људских права“, „заустављања геноцида“, „супротстављања агресији“ – и наравно позивањем на моралну узвишеност утемељену у наводној америчкој изузетности. Историја ће Медлин Олбрајт забележити тек као периферну фусноту у периоду после Хладног рата, у годинама када су САД прерасле у глобалног хегемона који представља највећу хроничну претњу миру и безбедности у свету.

Прочитајте ЈОШ:

И Хитлер се борио за европске вредности: Поход Запада на Исток у светлу украјинске кризе

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: