Тридесет година од Марадонине Божје руке

Данас се навршава 30 година од „Божје руке“ легендарног аргентинског фудбалера Дијега Марадоне и његовог чувеног гола руком против Енглеске у четвртфиналу Светског првенства у Мексику, на коме је Аргентина освојила своју другу титулу шампиона света.

Марадона је тада био на врхунцу славе, а многи сматрају да је на тој утакмици дао један од најлепших голова у историји фудбала.

Пре 30 година, 22. јуна 1986, славни аргентински ас дриблао је целу противничку екипу Енглеске пред 115.000 гледалаца на стадиону Астека у Мексико Ситију.

Аргентинска публика доживела је тај меч са Енглезима као својеврсни реванш за понижење претрпљено четири године раније, када је Велика Британија нанела тежак пораз аргентинској војсци у рату за Малвине (Фокландска острва), а у Аргентини су се још осећале и последице седмогодишње војне диктатуре, окончане 1983.

У књизи „Мој мундијал, моја истина“ (Ми Мундиал, ми вердад), објављеној у мају, Марадона је написао да је са својим саиграчима желео да ода почаст војницима погинулим у рату за та острва на Атлантику.

„Енглези су се према нама понашали као џентлмени, а после победе, дошли су у нашу свлачионицу да нам честитају“, навео је Марадона у књизи.

Победа Аргентине над Енглеском са 2:1 обележена је Марадониним голом за који многи и данас сматрају да је постигнут руком и да представља једну од највећих неправди у историји фудбала.

У 51. минуту утакмице, Марадона и његов саиграч Хорхе Валдано покушали су да изведу дупли пас како би пробили енглеску одбрану, а онда се легендарни фудбалер упустио у директну борбу са енглеским голманом Питером Шилтоном.

„Све се догодило спонтано. Са својом висином од 166 центиметара, нисам имао никакве шансе против 185 центиметара високог Шилтона. Скочио сам као жаба и извео ударац левом песницом“, пише 55-годишњи Марадона.

Шилтон није приметио Марадонину руку, а нападач Енглеске Тери Фенвик отишао је да се жали судији, Тунишанину Алију Бенасеру, који је такође рекао да није видео руку.

Марадона је после меча рекао да је гол постигао „мало главом, мало божјом руком“, признавши да се плашио да ће судија поништити погодак.

Гол је тада проглашен за један од најлепших у историји фудбала, јер је Марадона од средине терена неутралисао Питера Бредслија, Питера Рида, Терија Бучера, Фенвика и Шилтона, а затим послао лопту у празну мрежу.

Бивши центарфор Евертона и енглеске репрезентације и стрелац гола за Енглеску Гари Линекер рекао је да је то био једини тренутак у његовој каријери када је пожелео да прослави противнички погодак.

У анкети коју је 2002. године спровела Светска фудбалска федерација (ФИФА), Марадонин погодак изабран је за „гол века“.

Иако је „Божја рука“ остала ружна успомена за Енглезе, бар амбасаде Велике Британије у Буенос Ајресу почетком 1990-их добио је управо то име, у знак сећања на Марадонин бесмртни гест.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: