На тендер за изградњу друге дионице ауто-пута у Црној Гори јавиле су се: компанија из Кине и три конзорцијума – од којих два кинеска и један турско-азербејџански.
Један од учесника тендера је China Communications Construction Company, која се налази на америчкој црној листи. Из Кине су и два конзорцијума: Shandong Foreign Economic & Technical Cooperation – Shandong Luqiao Group и PowerChina-Stecol.
Трећи конзорцијум је турско-азербејџански, Cengiz-Azvirt, који је дуже од деценију присутан у региону преко кћерки компанија. Почетак изградње друге дионице од Матешева до Андријевице на сјеверу Црне Горе планиран је за крај године, а завршетак радова за пет година. Вриједност посла је 600 милиона евра.
Од тога 150 милиона бесповратних средстава из фондова Европске комисије, 250 из црногорског буџета, а остатак од 200 милиона је кредит Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) са којом је Влада љетос потписала споразум.
China Communications Construction Company — кинеска државна компанија (CCCC) је на црној листи САД од 2020. године, због повезаности са кинеском војском. Та компанија, и све њене подружнице, су годинама до 2016. биле на црној листи Свјетске банке због преварних пракси и сумњи на корупцију у пројекту управљања националним путевима на Филипинима.
Она је градила и луку Хамбантота на југу Шри Ланке из кинеског кредита. Влада те државе је убрзо након изградње 2017. луку предала Кини на 99 година управљања јер није могла да враћа тај кредит. Према писању Just Finance (Праведне финансије), CCCC је прекршила неколико закона приликом изградње ауто-пута Е-763 у Србији, на Коридору 11, који треба да повеже Београд и Јадранско море, преноси Biznis.me.
Та национална кинеска компанија годинама гради неке од најважнијих инфраструктурних пројеката у Србији. Као чланица конзорцијума CRIC&CCCC, учествовала је у реконструкцији и модернизацији брзе пруге Београд – Суботица. У том пројекту је реконструисана жељезничка станица у Новом Саду чија се бетонска надстрешница обрушила 1. новембра 2024, када је смртно страдало 16 људи.
Градила је и 31 километар ауто-пута „Милош Велики“, дионицу Прељина – Пожега. Завршетак радова је најављен за средину ове године, али је помјеран више пута. До посла вриједног 450 милиона евра CCCC је дошла директном погодбом са државом, а Србија је новац за изградњу позајмила код кинеске Exim Bank.
Кинески извођач је 2021. као подизвођача ангажовао каменолом Slovac, чији су сувласници у то вријеме били Звонко Веселиновић и Милан Радоичић, којима су мјесец касније САД увеле санкције због припадности коруптивним мрежама повезаним са међународним организованим криминалом.
CCCC је матична компанија China Road and Bridge Corporation (CRBC). Она је била главни извођач радова изградње прве дионице црногорског ауто-пута Бар–Бољаре, од 41 километар, који је Црну Гору коштао око 900 милиона евра.
Изградња је уз бројна одлагања трајала седам година, а пратили су је нетранспарентност, фискални и еколошки проблеми, на шта је више пута упозоравала ЕУ. Црна Гора је за изградњу те дионице првобитно узела кредит од кинеске Exim Bank. Због фискалних проблема у враћању тог дуга, уз посредовање ЕУ, држава је морала да склопи хеџинг аранжман у циљу заштите јавног дуга од валутног ризика са двије америчке и двије европске банке. Тај кредит ће Црна Гора отплатити до 2035.
Конзорцијум Shandong Foreign Economic & Technical Cooperation са Shandong Luqiao Group
Конзорцијум Shandong Foreign Economic & Technical Cooperation и Shandong Luqiao Group крајем 2022. регистровао је представништво у Подгорици.
За градњу друге дионице ауто-пута највише понуда стигло је од кинеских компанија. Већ сљедеће године добио је посао изградње 16 километара дуге саобраћајнице од Будве до тиватског аеродрома на југу земље. Да ће градња трајати двије године и коштати 54 милиона евра, саопштено је током потписивања уговора у Подгорици 29. марта 2023.
Иако је рок прошао прије више од пола године, саобраћајница се и даље ради. Овај конзорцијум од јула ове године изводи и радове на реконструкцији моста Ђурђевића Тара, на сјеверу Црне Горе. Реконструкција је донација Кине.
Shandong (China Shandong International Economic and Technical Cooperation Group Ltd) је 2021. добила посао у Србији на саобраћајници Пожаревац–Голубац без тендера, директном погодбом, на основу међудржавног споразума. Посао је „тежак“ 337 милиона евра, а завршетак радова најављен за крај 2024. помјерен је на почетак 2026.
Међу подизвођачима, које кинески извођач самостално бира уз формалну сагласност државе, била је и фирма Inkop из Ћуприје, у власништву Милана Радоичића и браће Звонка и Жарка Веселиновића. Радоичић је у октобру 2023, након што је преузео одговорност за оружани напад групе Срба у Бањској на Косову, у којем је убијен косовски полицајац, изашао из сувласништва Inkop-а и свој дио пренио браћи Веселиновић.
Они су, као и Радоичић, од 2021. на листи санкција САД под оптужбама за организовани криминал и корупцију. У њиховом власништву је и фирма Novi Pazar-put, која је од 2022. подизвођач на брзој саобраћајници од Ваљева (насеља Иверак) до Лајковца, коју гради Shandong. Посао је вриједан 158 милиона евра, а већим дијелом се финансира зајмом кинеске Exim Bank, од 134,3 милиона евра.
Кинеска компанија Shandong није за РСЕ одговорила шта је фирме са црне листе САД, Inkop и Novi Pazar-put, кандидовало за пословне партнере. Представништво China Shandong International Economic and Technical Cooperation Group, бањалучка SDHS-CSI BH, потписала је уговор о концесији за изградњу ауто-пута Бања Лука – Приједор.
Уговор градње 40 километара пута, вриједности око 300 милиона евра, остао је тајна јер су власти у Бањалуци одбиле да објелодане уговор, уз образложење да „кинеска страна то не дозвољава“, иако су их на то обавезивале четири одлуке суда. Иако је крај радова био најављен за крај 2024, помјерен је за прољеће 2026. године.
Power Construction Corporation of China
PowerChina – скраћени назив ове компаније која је у државном власништву.
Преко својих филијала попут Sinohydro и PowerChina Resources, посљедњих година шири присуство и на Западном Балкану. У Босни и Херцеговини, филијале PowerChina (PowerChina Resources) и партнер CNTIC учествују на вјетропарку Ивовик код Ливна, пројекту који прате оптужбе мјештана и спорови око земљишта и концесионих права.
Кинеске фирме Sinohydro Corporation и Power China Road Bridge Group, и AzVirt из Азербејџана, у јуну 2019. потписале су уговор о изградњи моста Почитељ, вриједан око 28 милиона евра. Изградња је требала бити завршена марта 2023, но завршена је годину и по касније – септембра 2024.
Све фирме укључене у изградњу моста Почитељ — двије кинеске, азербејџанска и једна бх. компанија — стављене су у мају 2023. на „црну листу“ Autoceste FBiH, због кршења уговора о изградњи.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
neka ibro odluci.