Три деценије хегемоније и један дан слободе: 30. август тада и данас
1 min read
Тридесети август 2020. године ушао је у колективно сјећање као тренутак када је сломљена три деценије дуга хегемонија Демократске партије социјалиста. Многе генерације сањале су тај дан, вјеровале да ће пад режима значити и почетак дубинских промјена – националних, политичких, духовних. Та побједа је дочекана као улазак у слободу, као повратак достојанства народу који је деценијама био на маргини.
Ипак, питање које се намеће јесте: шта смо урадили са том побједом?
Истина је да је тада народ, прије свега српски народ у Црној Гори, изнио промјене. Његова енергија, његова жртва, његов истрајни ход у литијама били су кључни да се сруши зид страха и апатије. Али исто тако истина је и да је управо тај народ, који је био кичма отпора, највише гурнут у страну када се власт мијењала и дијелила. Они који су најгласније носили барјак слободе, данас су махом у запећку, док су други, много прагматичнији и мање идеалистички расположени, убирали плодове.
Са једне стране, добијена је шанса да се изгради нова Црна Гора – слободнија, праведнија, ближа својим историјским и духовним темељима. Са друге, убрзо је постало јасно да је рушење режима било само први корак, али да тај корак није пратио озбиљан национални и државотворни програм. Улазило се у компромисе, правиле су се краткорочне коалиције без визије, а суштинске промјене су изостајале.
Зато данас остаје отворено питање: да ли је 30. август крај једног режима или почетак једне нове илузије? Да ли смо освојили слободу или смо само замијенили једну елиту другом?
Прогони нису нестали – само су промијенили форму. Умјесто отвореног доношења дискриминаторних закона, дошло је до суптилнијег потискивања Цркве из јавног и политичког живота. Нова власт је врло брзо показала да јој Црква, која је одиграла пресудну улогу у рушењу режима, више није потребна. Темељни уговор, који је требало да буде симбол праведнијег односа државе према Цркви, годинама је одлаган и релативизован. Умјесто истинског поштовања, често смо гледали политичке калкулације, страх од реакција Запада или домаћих антисрпских кругова.
Додатно, дискриминаторни однос према српском народу и његовим институцијама настављен је кроз медије, кроз бирократске препреке, кроз стално изједначавање жртава и прогонитеља. Они који су највише дали за побједу, поново су били обиљежени као терет, а не као стуб на којем почива нова Црна Гора.
Šta se to desilo?Koliko vidim ništa,Đulibeg sjaši Kulibeg uzjaši,protiv Srba su i jedni i drugi DRPS je išao otvoreno a ovi idu pokvareno i Lukavo i jedni i drugi imaju sličnosti,vole Vlast i Fotelju.Srbi dozovi te se pameti loše su vam Vođe.
Три највеће грешке ,које су се десиле у вези општег добра након 30 августа,су следеће:
1)Давање мандата за формирање Владе човјеку који се појавио 2 мјесеца прије тога( у вријеме Прве Владе која је игнорисала у већем оне које су их гласали ,тај,несрећник је говорио,,Ми смо владајућа опозиција и на седницама Скупштинског одбора се здравио са дотадашњим министром полиције из ДПС-а,Нухоџичем,док су анонимус и и поједини преваранти обављали министарске функције ничим заслужене.
2)остављање Ђукановића на председничкој функцији још 2 године и 9 мјесеци,зашто је заслужан његов коалициони партнер, у некадашњем ДФ-у.
3)не дефинисање спољне политике и борбе против криминала,као и искључивање из свега оних који су имали пресудну улогу у обарању старог режима.
Да су велике харизматичне личности у историји, поново враћали и спречавали страначки средњаци ,оне никад не би постигле улогу у историји,коју су остварили.
Закључак:остварена је смјењивости власти на изборима;
-економски стандард је дјелимично појачан;
-Прави ,паметни,храбри људи су скрајнути,
-борба против криминала је била недовољна , као и реформе полиције и судства,што нам се данас враћа као бумеранг са 5 мафијашких убистава у року мањем од два мјесеца и порастом Криминала сваке врсте,док незнанци управљају формално са два од три највећа државна мјеста.
Овдје мислим кад кажем несрећник на оног који је хтио као главни да предложи Здравка Кривокапића за мандатара Владе.
С друге стране разумијем потпуно Здравка Кривокапића,који је кад је видио какви су они који су на изгласали ,се дистанцирао од њих, и увео јак безбједносни систем у земљи за вријеме обављања функције премијера од Здравка Кривокапића.
Imaju li Andrija i Milan hrabrodti i obraza da danas izadju i podnesu ostavke,glasao sam za promjene a ne za isto
Jos jedna iluzija..Nije dosao na vlast nijedan hrabar,pametan i pravi rodoljub na nacini preokret na bolje..Ovako ,sve je ostalo isto,samo druga imena a sistem nepromijenjen
Свако ко има и грама памети зна да је после 20-тог Августа само дошао 21 и ништа више. Све што је ова власт урадила може се оценити НУЛОМ. Они нијесу успели да ураде најлакше ствари а то је да Црна Гора напокон проговори језиком својих предака, да најзад почне да примењује своје а не туђе писмо, да врати симболе државе које је она користила вјековима и да са образа Црне Горе уклоне страшну мрљу КОСОВСКУ. Његош би рекао ,, ТУГО људска да те Бог убије „
Pet godina nove vlasti koje su pojeli skakavci,mala je razlika njihove vladavine i Dps-a,samo sto je Dps vladao duze pa je to vidljivije?
Mora da se desi jos jedan 30 avgust da bi Crna Gora krenula naprijed!
Privilegije su smrt za srpski narod. Kako u prvom svjetskom ratu (Arčibald Rajs u „Čujte me Srbi“ ) tako u drugom (jedan brat na Golom otoku, ako nije završio u nekoj od jama, drugi brat na Dedinju). Isto tako i poslije pada DPS-a pojedini od ministara, bogami i predsjednik države i premijer zbog šićara zaboraviš ko su i od koga su
30.avgust je najznacajniji datum u gotovo cijeloj istoriji Crne Gore.
To je dan kada je pobijedjeno jednoumlje koje je trajalo u razlicitim oblicima od 1945. godine.
Vlast je osvojena na prvim slobodnim izborima i mora se naglasiti da je predaja vlasti bila mirna sto je za Crnu Goru pravo cudo.
Ne treba mijesati velicanstveni 30.avgust sa rezultatima koji su postignuti poslije ovog datuma.