Тресла се гора, родио се миш

Пише: Јевгениј Крутиков 

Свака војно-политичка операција мора имати оперативни циљ. Не фантомски (“идемо на Марс и убијмо све Марсовце”), већ јасно дефинисан циљ на папиру. Или више циљева. Ако немамо циљ, онда је ријеч о ситним политичким игрицама, које по правилу воде ка погоршању ситуације на терену.

Као основни циљ именовано је уништавање “инфраструктуре за производњу хемијског оружја” у Сирији. Међутим, већ на почетку морам да кажем да она – не постоји. Цио систем за производњу хемијског оружја, те његовог чувања и складиштења, уништен је већ  2013. године. То јест, практична сврха ракетног напада на Сирију изворно је била фантомска.

Резултат – спаљене су двије шупе и бања. Најгабаритнији циљ је било здање истраживачког института у предграђу Дамаска, Барсеа, и тешко је оштећено. Било га је немогуће промашити. То је огромна бетонска камена структура у облику полуокруга на стијени висине од око 50 метара. Унутра су базени, посебне просторије за одмор студената и научника, амфитеатри, лабораторије и хотел за студенте. То сигурно није мјесто за производњу хемијског оружја. Али, сигурно је то да јесте – бања!!!

Постављање циљева сматра се најважнијим кораком при извођењу оваквих напада, а Американцима је заиста требало много времена да их и дефинишу. “Велики број циљева”, “комплексан ударац” – читава ова напувана, вербална слика коју су данима стварали у јавности, обесмишљена је покушајем да се оствари немогуће: извршили су напад на десетине добро опремљених мета са застарјелим ракетама. Неколико аеродрома, једноставно, потпуно је неутралисало напад Томахавка, а и остали, све у свему, нијесу лоше прошли. Двије недјеље наметања америчке војне силе резултирале су блиједим нападом “муварицом”, који је показао замор цијелог америчког војног система. Са истим успјехом и резултатима могли су гађати скупим ракетама и птице, проглашавајући ова перната створења за исконске непријатеље демократије.

Резултате овог удара тек треба процијенити. Срби 1999. године једноставно нијесу имали ефикасан систем заштите, у Југославији није постојао ни застарјели систем ПВО. У Сирији, а посебно око Дамаска, систем ваздушне одбране је стваран годинама. Оно што се догодило сада није чудо, већ резултат ратовања који се одвијао у Сирији, и преко Сирије. Људи су научили да се боре, чак, и у стању потпуног колапса.

У савременој пропаганди и политичкој стварности немогуће је објаснити гледаоцима ТВ канала Си-Ен-Ен да, у ствари, није било никаквог напада хемијским оружјем. Хајде да затражимо од особља америчке амбасаде да нам објасне гдје су сада, након што су руски специјалци очистили Думу, сви ти припадници “Бијелих шљемова”, који су прије недјељу дана организовали “изложбе”, фотографишући се са натписима: “Патим за Думом.” Мислим да су сви ови људи мирно отишли у Џераблус, једноставно скинувши своје бијеле шљемове, оставши у маскирним униформама. Ниједан њихов члан, током ослобађања Думе, није страдао.

Ипак, америчка пропагандна машина неће одустати од хвалоспјева како је  напад био величанствен, и како су постављени циљеви испуњени. А, дјелимично су, чак, и у праву: након овог напада на Сирију, сигурно неће бити употребе хемијског оружја – као што је није било ни раније.

Само, Американци у овоме немају никаквог удјела.

Извор: ИЗВЕСТИЯ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: