Трећина државних службеника ради од куће
1 min read
Ако је веровати евиденцији Министарства државне управе и локалне самоуправе да се, због актуелне епидемиолошке кризе у земљи, недељно на рад ван службених просторија упућује оквирно трећина од укупног броја запослених државних службеника, то онда значи да у Србији око 145.000 запослених у органима државне управе ради од куће. Реч је о службеницима који раде у делу јавног сектора, изузимајући државна и локална предузећа и администрацију која о томе сама доноси одлуку. То им је омогућено кроз инструкције о организацији радних процеса у органима државне управе и владиним службама, које је донео генерални секретаријат Владе Србије, потврдили су за „Политику” у Министарству државне управе. Захваљујући тим инструкцијама могуће је применити мере заштите од заразне болести ковид 19, а једна од њих односи се и на рад од куће. У овом министарству подсећају и да је, у време ванредног стања, свим јединицама локалне самоуправе прослеђена инструкција о организацији радних процеса у органима државне управе и служби владе. Иако се изворно не односи на јединице локалне самоуправе, и њима су инструкције послате као помоћ, али не и обавеза, како би надлежни могли да организују рад од куће, у складу са потребама и могућностима.
– Јединице локалне самоуправе су самосталне у одлучивању о начину организовања рада управе уз примену свих противепидемиолошких мера које су на снази и опште обавезујуће (уредба о мерама за спречавање и сузбијање заразне болести ковид 19). Због тога не располажемо подацима о броју запослених у јединицама локалне самоуправе који обављају рад од куће, јер оне немају обавезу да нам достављају такве податке – наводе из овог министарства.
Иако је добра ствар што је у време пандемије на овакав начин организован рад и у јавном сектору, где иначе ради нешто мање од пола милиона људи, Зоран Стојиљковић, професор Факултета политичких наука, и председник УГС „Независност”, сматра да то значи да су ти службеници у колико-толико привилегованој позицији у односу на, рецимо, оне који раде у зони високих социјалних контаката (услуге, комуналне службе), где сваки дан морају да изађу на посао.
– Питање је само колико је њихов рад од куће надокнађен бољом организацијом услуга и колико ту трпе грађани, односно сервис који треба да буде на услузи становницима. Зато је битно разрешити питање квалитета услуга и организације посла и онога што грађани добијају – наглашава Стојиљковић, додајући да се када је реч о раду на даљину јавни сектор не разликује превише од приватног, у којем свако ко може да организује рад на такав начин и тако послује.
Око девет одсто од 2,9 милиона запослених радило од куће
Рад од куће мери се учешћем броја запослених који су обављали посао од куће у укупном броју запослених, пише у анкети о радној снази. Према статистичким подацима за четврти квартал 2020. у рад од куће било је укључено 9,2 одсто запослених од њих 2,92 милиона. То је за 0,1 одсто мање у односу на претходно тромесечје, а за 0,5 процента више у односу на исти период 2019, показали су подаци из анкете о радној снази.
Иначе, рад од куће је засад омогућен кроз Закон о раду, и то чланове 42 и 50, само као врста уговора о раду и као повремено обављање послова од куће, уз сагласност запосленог и послодавца.
То је так’ згодно: човек си остане дома а народ на шалтер тј.њему пред врата. А на вратима пише само једна ствар ‘ пауза за топли оброк 9.30 до 10′. И онда сачекаш до 10 а звоно и даље не ради, искључило. Око пола 11 отвара врата домаћин, у пиџами и папучама, теби већ дође да се окренеш, греота да га дома узнемираваш..Тек, домаћин прелиставајући акта каже, а где вам је уплата? Па где да уплатим пита се човек? Како где, у пошти, банци..Ал’ тамо су редови до ћошка, завапи човек! Господине, па Ковид је, мора да се придржавамо мера! Па јесте, мора.