Трећи Закон министарства за људска и мањинска права и дијалог: Сексуално узнемиравање биће облик дискриминације
Фото: momsecret.net
Изменама и допунама Закона о забрани дискриминације, који би требало да буде усвојен током пролећног заседања парламента, прошириће се списак особа које су постале жртве дискриминације. Биће повећане казне за оне који због личних предрасуда и погрешних уверења омаловажавају друге особе због расе, вере, националности, пола, сексуалног опредељења, инвалидитета, здравственог стања, старости или било ког личног својства.
Како је сликовито истакла министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић, у чијем се ресору налази овај закон, борба против дискриминације у једном друштву јесте борба за круњење неправди према свима који у том друштву живе.
„Дискриминација настаје када вас неко, због личног својства, неправедно и другачије третира у систему законодавства, на радном месту, улици или у породици. Дискриминација је извор који наше предрасуде претвара у понашање којим наносимо несрећу другим људима”, истакла је министарка за људска и мањинска права, подсећајући на округлом столу да су Закон о забрани дискриминације усклађује са Законом о прекршајима.
– Иако нема поузданих података о томе које су друштвене групе највише дискриминисане у Србији, на основу притужби које стижу на адресу Повереника за заштиту равноправности може се закључити да су најчешће „жртве” особе са инвалидитетом, оне са здравственим тешкоћама као и старији људи. Истраживања такође говоре да наши суграђани сматрају да су дискриминацији највише изложени Роми, припадници ЛГБТ популације, сиромашни, особе са менталним сметњама и жене. На жалост, у нашем друштву су распрострањени сви облици посредне и непосредне дискриминације, узнемиравање и понижавајуће поступање и говор мржње, који је нарочито усмерен ка Ромима и ЛГБТ популацији. Највеће негативне последице изазивају различити облици вишеструке дискриминације, којима су нарочито изложене Ромкиње, жене са инвалидитетом, старије жене и жене са села – истиче у разговору за „Политику” др Невена Петрушић, професорка Правног факултета у Нишу и ауторка Нацрта закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације.
На питање како ће нови закон помоћи особама које су изложене дискриминацији и које су мањкавости постојећег законског прописа, она одговара да ће он обезбедити ширу заштиту од дискриминације. Једна од кључних новина јесте да ће бити боље дефинисани поједини облици дискриминације, укључујући и посредну дискриминацију, а биће изричито забрањено и сексуално узнемиравање.
– У питању су радње сексуалне природе којима се вређа достојанство особе, најчешће жена. То јесте облик дискриминације, али је истовремено и облик насиља које се врши вербално, невербално или разноврсним понашањима сексуалне природе којима се особа деградира и у односу на њу ствара понижавајуће, односно увредљиво окружење. Сексуално узнемиравање је присутно у свим срединама, школама, факултетима, на радним местима и у јавном простору и зато је потребно предузети одлучне кораке да се оно елиминише. Законска забрана јесте важан корак, али је потребно да се закони стриктно и доследно примењују и сузбију сви родно стереотипни обрасци, који су у корену сексуалног узнемиравања –изричита је наша саговорница.
Као посебно значајну, др Невена Петрушић наводи чињеницу да закон уводи обавезу послодавцима и органима јавне власти да предузимају посебне мере у циљу отклањања постојећих неједнакости међу припадницима група које су у неједнаком положају у односу на остале грађане.
