Трагедија морала, да ли им је правда све даља…
Оливер Ивановић
Јануар месец, показује да се зле душе свуда оглашавају. То
сведочи и уморство Оливера Ивановића, оца четворо деце,
мисионара правде међу људима и суживота међу људима на
Косову и Метохији.
Ивановић је убијен на прагу свог радног дома. Опелу које је служено на Новом београдском гробљу, уз чинодејство много свештених лица, управо говори да је био омиљен у српском народу и међу другим конфесијама. Сахрани је присуствовао велики број грађана и представници јавне власт, политике и вере, свјатјејши патријарх српски Иринеј представници и позиције и опозиције.
Да ли нам је правда ближа или све даља, сведена је на једнаку дужну разлику? Када мржња замагли поглед и понестане део аргумената, они се с насиљем устреме на оне који говоре о суживоту и истини, то онда постаје јавни проблем. Проблем друштва у целини. Не могавши да се својим главама и срцима супротставе Оливеровој риечи, излили су бујицу клевета и пакости, тамничили, а потом брутално и зликовачки испалили метке смрти у њега. Када је неко убијен за демократију и правду онда су обе угрожене, и убијене.
Трагедија је што је убијен један борац за правду и демократију, то је трагедија која превазилази границе разума и тиме отвара додатна питања међународним заштитницима нетолеранције и отвара додатне тензије које су непредвидиве. Оно што је питање за Европу јесте куда иде регион и такозвана „држава“ која тежи некој новој Европи. Да ли ће се сутра устремити са екстремистима из милитантних средина
у спрези са исламизмом да „усмере свој притисак на преиначење демократских слобода у тзв. слободном свету“?
Са толико недела и зала која се свакодневно
дешавају на разним странама ововременог света, у Сирији до Француске и другде намеће се и питање у име какве то политике се увлачи зло милитантног набоја, које се сваког дана шири без граница а развијене земље чуте дипломатски. Западна политика, пре свега признање тзв. „државе“ као неку нову творевину јесте директно одговорна и за убиство Оливера Ивановића. Или је супротно томе то недостатак вере, ружење Бога и ругање животу.
Једном речју ужаснут је сав мислећи и васколики хришћански свет. Заиста то је велика трагедија за српски народ и грађане
свих вероисповести, јер убиство недужног човека је „атак на творца“. Покој души Оливеру Ивановићу, а породици искрено саучешће.
Приредио: академик Петар Пеђа Миленковић, независни политички коментатор друштвених и политичких збивања, председник Иницијативе за људска права, грађанске
и правне односе – Београда
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Upravo ovo sto uvazeni autor potencira, mora u SR da se stavi na „dobosh“, a to je pitanje MORALA, povezano naravno sa Bozjom Pravdom.
Iznajmljeni ili Ucebnjeni Lobisti kazu“ako ti je do morala idi u crkvu“. Oni ne zele da da se bahcu sa stvarima, koje im ne donose novac, privilegije, uzitak.
Uzmite samo slucaj „Kosove“ drzave. Oni ce kao da hvataju ubicu. Prvo sto su uradili je bilo da to radi FBI! Zamisli da se desi neko ubistvo u pravoj drzavi i da tako nesto izjave! Naravno ne postoji nijedna takva prava drzava.
Srbi iz K. Mitrovice treba da vrse svoju istragu. Nije to toliko teshko. K. Mitrovica ima svega nekolike ulice. Svi se znaju. Ljudi govore. Postoje tragovi. Da li su ikakvi nepoznati ljudi vidjani na toj lokaciji dan, dva pre ubica. Koji pozivi su dobijeni na njihove telefone u zadnjih par dana? Najveci trag je – ko je PRETIO Oliveru? Ko je zapalio njegovo auto (na koga se sumnja)? Nikad ne treba stati sa istragom, do samog kraja. To je obaveza svih Srba. Dug prema njegovoj porodici. To je deo Kosova. Deo stradanja, otimanja, etnickog chiscenja preko 200 000 Srba sa KIM. Neka Vuchko radi na ostvarenju, potpisivanju Artisarijevog plana, ali mi Srbi ne bi nikad da predjemo preko ove i buducih likvidacija/etnichkih chishcenja.