Тошковић: Синдикалне врхушке водиле издају интереса запослених

Активности синдиката Црне Горе више ничему не служе сем интересима и ситним привилегијама сопствених руководстава, нагласио је предсједник Радничке партије Општинског одбора Подгорица Радован Тошковић.

„Фактички без отпора националних синдиката неолиберална стратегија је потискивала синдикате и увећала неједнакости и егзистенцијалне несигурности градјана што се између раста неједнакости, прекарности рада, опадања моћи синдиката може ставити знак једнакости. Мимоилажење националних синдиката и међусобно неслагање последица су личних интереса. Радничкој класи је раширена свијест о немоћи и губитку повјерења у синдикате. Ако је синдикатима стало до професионалног интегритета, истине и социјалне правде морали би да учине јавно доступне податке о структури прихода и трошкова синдиката на основу којих би се могло закључити да ли они зависе само од сопственог чланства или постоје основане сумње да их посредно финансирају послодавачке и државне структуре, напоменуо је Тошковић и дода:

„Примјера ради да ли се из чињенице да огромни дио прихода од чланарина синдиката иде на закуп простора и куповину пословних простора у држави и ван ње може закључити да су синдикати Црне Горе кућно мезимче власти. Да ли су синдикалне врхушке водиле издају интереса запослених и прихватање наметнутих антирадничких законских пројеката у пракси. Јесу. Да ли је овакво погубно стање за раднике Црне Горе можда што синдикалне врхушке не могу бити они који су образовани, имућни и успјешни у својој професији и бити добри синдикалисти и искрено залагати за достојанствен рад, редуковање сиромаштва и драстичних социјалних неједнакости, или су такви синдикалци унапријед сумњиви и не би требало да имају право на синдикалну надокнаду која битније не прелази вриједност просјечне зараде.“

Он је истакао да су „овакви накарадни синдикати утицали да деценије биједе и страха од незапослености дисциплинују и саме запослене и окренули их да ћуте“.

„Зашто у синдикатима због лошег економско-социјалног положаја не подигну глас протеста професори, културни радници итд… или можда борба за веће зараде и мање неједнакости није њихова борба јер, ако им је овако добро нека им буде,“ нагласио је Тошковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: