Tombola, 4. maj 1980.
1 min read
Josip Broz Tito
Piše: Mišo Vujović
Mnogi ga pamte po štafeti, sletu na stadionu JNA, glamuroznim putovanjima u misijama mira, tompusu, pudlicama i “Al Kapone” stilu, socijalnoj politici, miru, radnim akcijama, zadovoljnoj radničkoj klasi …Oni stariji po Golom otoku i crvenom teroru, likvidacijama i čistkama…
Ja i moj kum Garo – po tomboli koju smo te noći, 4. maja 1980. godine, igrali u kafani Malog stadiona.
Nedelja veče, sala krcata. Dim štipa za oči, čuje se Sićov promukli glas: “Četrdeset dva, pet, sedamnaest …” “Gađa nas žestoko”, uzbuđeno će Garo.
U ćošku sa tranzistora čuje se glas Marka Markovića. Na Poljudu igraju Hajduk i Zvezda.
Fali nam jedan broj -trideset devet.
Sićo vadi trideset sedam. Garo psuje.
U sledećem trenutku glas sa tranzistora govori da je zvanični spiker na stadionu saopštio da je u 15,05 časova u KBC Ljubljana preminuo drug Tito.
Nastaje tajac.
Muk. Uzdasi. Iz bubnja u providnu cev uskače naš broj – trideset devet. U sali se samo čuje glas Marka Markovića.
“Igrači idu prema centru. Braća Vujović leže na travi i jecaju“, drhtavim glasom prenosi Marković.
Garo prekida tišinu:
“Vadi, Sićo…!”
Ljudi pognutih glava napuštaju salu. Neki jecaju.
“Šta vadi, oca ti mangupskog!?”, skaču penzioneri sa susednog stola. Nastaje galama, odušak gneva. Psuje nas kroz plač jedan s’ kačketom na pola glave, ogrnut žućkastim kaputim.
Pridružuju se ostali. Nastaje metež. Na našoj strani je Mileta Kiloni i još nekoliko gradskih faca.
Uspevamo u zadnji čas da se evakuišemo bez batina.
Uigrana ekipa na tomboli navikla da zakida svaku rundu, sada je imala ceo dobitak.
Idemo snuždeni pored gradske kapele.
“Mog’o je malo kasnije da umre”, vajka se Garo.
“Umro je u tri i pet, ali su tek sad javili”, dodajem više sebi u bradu.
Ljudi, kao senke, promiču užurbano. Na korzou nema žive duše. Grad skoro mrtav.
Pred zgradom čitavo društvo.
Pričamo kako nas je “zajebo” Tito za maksimalan dobitak na tomboli. Neko predlaže da tombolaše sačekamo i otmemo im pare. Radan je raspoložen da nam pomogne da problem rešimo u duhu tradicije – šakama.
Bivši fudbaler Sutjeske iz susedne zgrade upozorava nas da se uozbiljimo. I da se ni slučajno ne igramo glavom. Stariji je i zna šta je vanredno stanje u zemlji. To je isto k’o da je rat. Komšija Maroje je već u dubokoj žalosti, balsamovan od alkohola. Klima glavom, naginjući se napred. Ratko ga pridržava da ponovo ne poljubi glavom stepenice.
Majke proviruju sa terasa, prozivka počinje kao da je policijski čas.
Iz policijske zgrade “12 pendreka” užurbano izlaze pripadnici narodne milicije.
Titova smrt je najviše pogodila one koje je on stvorio. U Crnoj Gori niko nije smeo da diše. Kolektivno se udisalo i izdisalo. U ritmu žalosti, plitko. To jedinstvo je mogao da poremeti samo nečiji samrtnički ropac. I to je bilo oprošteno, jer se pokojniku nije moglo suditi. Ali je mu je sahrana bila siromašnija. U tih nekoliko dana pred kapelom nije bilo lelekača i tužbalica. Čak ni taj tradicionalni oproštaj od pokojnika nije smeo da poremeti mir usnulom predsedniku, trostrukom narodnom heroju, vrhovnom komandantu…
Bosna se sa Makedonijom solidarisala, preuzimajući na sebe jednu količinu bola od malene, zemljotresom razorene, a njegovom smrću, dotučene bratske republike. Slovence i Hrvate je baš bolela ona stvar, a Srbijanci su se i smeškali i plakali. Pola-pola, kao i danas. Što je rek’o Dušan Kovačević: “Da dođe kuga u Srbiju, bilo bi pola-pola”.
Antonije Đurić, zatočenik komunističkih kazamata, autor kapitalnih istorijskih knjiga, među kojima su „Solunci govore“, „Žene Solunci“, “ Napred u otadžbinu“ , “ Crvena kuga“,
u vreme Brozove smrti novinar Ekspres Politike, dolazi na komemoraciju u zgradi Politike. Smireno seda u prvi red. Počinje odavanje pošte voljenom predsedniku. Prisutni ustaju. Svi do jednog. Antonije sedi. Gurkaju ga, šapuću: “Ustani, Antonije”.
“Ja tom zlikovcu i krvniku srpskog naroda ni mrtav neću ustati!”, glasno će Antonije.
U Crnoj Gori bi verovatno bio streljan ili linčovan na licu mesta.
Sveukupno gledano, Broz je bio naš izdanak – srpski. Crnogorci, Likote, Hercegovci, zapadna Bosna, srpska Dalmacija… sve spremno da gine za Titu, a on nam uvali…
Sve je Srbima ostalo u amanet. Od Kuće cveća, odgovornosti i robije u Hagu, zaprašivanja osiromašenim uranijumom i osvešćivanja bombama do dugova i osiljenih drugova i njihovih sinova…
Zebnja da će se nešto loše dogoditi nakon Titove smrti obistinila se deceniju kasnije krvavim raspadom Jugoslavije…
Ti si mišo vremeplov.ti nas znaš vratiti u sve
Pritrčala je Milka,prva komšinica(žena tadašnjeg kom.saobrać.policije)sva u suzama,ridajući,jedva razumljivo izgovarala:umro je tito.vjerovatno nijesam bio dorastao ozbiljnosti i žalosnom trenutku jer je naš otac Baćo preležao jednu noć u ćeliju zbog psovanja josipa broza.mi djeca,da nebi bili ožigonisani,iz kaprica smo se ponosili.ti si Mišo naš vremeplov.mi,tvoji prijatelji,živimo duže od drugih,za onoliko koliko nas vratiš u nazad pa još jednom zavirim na mali stadion ili gledam Miletu kilonija kako sa onim patrljkom od prsta zavrti rulet na autobuskoj stanici.ponosan sam što sam današnju priču o titu i tomboli već znao!pozdrav mišo!
Sjajno!
Zbora nema, Vuk Mićunović od Ozrinićah, od nas koji smo sebe držali za one ponajbolje Srbe, on Srbin iz Stare Crne Gore, Crnogorac!!!
A oni drugi, Bog zna što su i ko su!
Jednako onda, isto i danas!!!
Nesoj i fukara!
Suštinski Tito je bio Bog. Crnogorski komunisti najveće sluge kojima nikada nije vjerovao. Zašto? Zato što su zbog ideologije ubijali najmilije. Zato što je najviše špijuna bilo po glavi stanovnika upravo u Crnoj Gori.(Proglas Pircija Birolija,okupacionog komandanta Crne Gore 1941.) Zato što je procentualno na Golom otoku najviše bilo Crnogoraca, stradalih od potkazivača.Zato što podanici služe svakoj vlasti dok je jaka,oni su kao virus,napadaju organizam čim oslabi, uvijek pritajeni i spremni da nasrnu.
“ Prvi komšije Vuka Mićunovića su turski žbiri. Crnogorci su ili Vuk Mićunović ili turski žbiri. Nema sredine“, rekao je davno vojvoda Blažo Bošković. Ta potisnuta krvoločnost iz potaje dominira u većini komentara ovih maskiranih montenegrina s jako izraženom psihologijom čopora. Jedni bi ubijali, čerečili,drugi prizivaju austrougarsku okupaciju da ih oslobodi Srba, treći bi da nas proćeraju…
Otišao je Tito, naslijedio ga je Milo! Primjeren duhu i mentalitetu pučine. Srećno bilo!
e svaka ti cast bmx na komentaru, genijalno al na zalost zbirima i fukari neshvatljivo i jos tim crkvenim slovima necitko 🙂
Tito je kriv za uranijum!Vrh intelektualne lobotomije.Kukala vam majka,narod koji ne moze prepoznati sta je dobro za njega ,a prevashodno zbog lose vlasti zasluzuje da nestane.I jos po naumu i dalje bira gore i gore…A novinar ,malo piskaralo je radilo u politici ekspres koja je bilo komunisticko glasilo.I,sta reci ,hraniti cetnicke i ustaske otrove ,dati im sigurno zaposlenje,penziju,stan ,socijalno,zdravstveno,zaposljavati redom,sve te cobane znacilo je samo jedno smrt sistema .Malo ih je stradalo posle rata za izdaju i zlocine.
Tito, dožovotni predsjedanik SFRJ bio je nezamenljiv na toj funkciji, niko nije znao da čuva Jugu kao on i čim je otišao u vječna lovišta dogodio se krvav raspad Juge.
A da je još nekoga obučio, da je narod naučio i dao mu šansu da brine o Jugi i danas bi bila živa.
Isto se događa sada u CG tako da nas čekaju teški dani čim nezamjenljivi „čuvar“ CG skonča. Slično će biti kao kralj Nikola kad je utekao, još gore.
kule u oblacima-castelo arija…
https://youtu.be/dnqsE-71E-U?t=22
Bogomi , dok je drug stari vladao ljepše su nam pjesme pjevane , os zdravstva , skolstva , zaposlenja , socijalne jednakosti … neuporedivo pravednije društvo nego ovo danas !
A što veli ona narodna poslovica o mrtvom vuku i pijanom zecu , jednostavno tekst je prazan , valjda Vujović želi valjda da opiše lošu kockarsku sreću i da za to optuži pokojnika ??
Ili da pokaže kako mu nije bilo žao što je pokojnik preminuo ?
Najrealnije je da je sva svrha ove pisanije završna dva pasa đe velikosrpskim bajkama negira crnogorski narod , a smio bih život založiti da je isti u to vrijeme bio nacionalni crnogorac , pa se posrbio 90-tih !
Prazna i bezvezna pisanija !
Nije se niko posrrbio 1990-tih, nego se vratili oni koji su rasrbljeni 1945.
Ne mogu se posrbiti oni ciji su preci bili Srbi vjekovima samo se mogu rasrbiti.
Sad rasrbice da bi opravdale svoj postupak ,one koji se nisu rasrbili nazivaju posrbicama!!.
Zamjena teza.
Pogladaj sam u vojnu knjižicu JNA kako si se pisa ti ili ti tata , đed , pa onda zbori !
A to što ste se vi vrnuli u neko prošlo vrijeme koje su vam nametnuli kao parametar , ja vi nijesam kriv , što ste pristajali , mogli ste se tako vrnuti još u prošlost , do Zete Balšića ili Duklje Vojisavljevića , ili Rimskog carstva , ili skroz do neaandertalca , i sad ostale ubjeđivati kako su neandertalci , jelte , dođe na isto .
Pogledaj ti do Đida, roditelja nacije crnogorske, ima li ko da je bio po nacionalnosti crnogorac? Nađi jednu krštenicu ili dokument da stoji ta nacionalnost. Đilas je priznao da je to bio pobačaj intelektualni i da je sprovodio političku direktivu. Vama niko ne brani da budete to što osjećate ali ste svjesni da je to surogat i da svako čeprkanje po prošlosti proizvodi saolitanje o srpske korijene. E to stvara frustracije i tjeskobe.
Zato se ne sjekiraj za razliku od Tita ti imaš porijeklo, moj Masja!
Masa, kako si jadan. Samo neostvareni, jadni i nedovršeni reaguju tako isprazno i maliciozno.
Miśna , što se tako naśekira , pušti đa’ola , ne može uspjeti svaki put , biće to bolje komotno .
Što ću ja kad u bajke ne vjerujem , to dođe sa godinama , viđećeš kad porasteš .
Moj Masja niko nikome ne brani da bude i Kinez ako je kosook. Ako je krivook i tako gleda i to je iskrivljeno ali opravdano gledište – viša sila. Ako je krivomozg onda je to slučaj za struku. Struka je u tvom slučaju neumoljiva. Roditelj tvoje nacije drug Đido je na kraju priznao da je surogat i da su Crnogorci najčistiji Srbi. Sve što je napisano na tlu Crne Gore nadahnuto je srpstvom. Tako da se nemoj sjekirati za razliku od Broza tvoje porijeklo je poznato.
Mene su kod vas najinteresantnije laži u koje sa tolikom upornošću pokušavate ubjediti ostale koji su odbili da se posrbe !
Naravno da imam dokaz da mi se prađed pisao crnogorcem kad je išao u Ameriku 1904 , kao uostalom i ostali iz crnogorskih plemena , od banjana , drobnjaka i pivljana , pa do kuča , vasojevića ….
Ali što je bolje vama bilo kakve činjenice iznositi , vi vjerujete u svoj mit i to je to , a ja vas podśećam da ste isti vi dadašnji srbi , bili nacionalni crnogorci do 90-tih !!
Dobri moj Maśa
Pokaži taj dokaz i ja obećavam da ću se istog momenta iseliti iz Crne Gore. Krsto Popović se u svojoj putnoj ispravi Service des Passaports broj 9121 izdatoj u Liježu, Belgija, 18.10. 1921 godine izjašnjava kao Srbin.-
De natininalite Serbe. I sva ova plemena koja pominješ su srpska plemena koja su bitisala van stare Crne Gore van te četiri mitske i epske nahije i kasnije su pripojena Crnoj Gori, kao Vasojevići posle Balkanskih ratova.
Tvoja tjeskobe su spicifične prirode, ali ih iz pristojnosti neću karakterisati, međutim ni jedna isključivost nije dobra. Meni ne smeta što si ti Crnogorac sa periferije i što moraš da dokazuješ svoje crnogorstvo mržnjom. Ja sam ono što su mi bili svi, od Crnojevića do danas Srbi. I to najčistiji iz Katunske nahije, žile kucavice Crne Gore? I bio sam ponosan na svoje crnogorstvo ne kao nacionalnu već geografsku i etičku odrednicu, dok ono nije postalo sinonim za anti srpstvo. Ili bolje reći postalo je zapadna Hercegovina. Moj đed bi te priupita’ : “ A okle si ti jado te tako zboroš?! Čegović bješe!? A ti si od onih što su se u jedan mah turčili pa uzeli prezime da bogu budu bliži”! Dakle svaka fobija ima korene. Nacionalne fobije svoje uporište traže u krizi identiteta.
E sad viđi, sokole: Stanje individualne mržnje je bolest pojedinca. Mase – kolektivna frustracija. Vama su problem samo Srbi i niko više. To što Vam arnauti razvaljuju državu i muslimani mozak vršeći vlast sa dva poslanika i praveći nakaradne zakone, što Njegoša proglašavaju zločincem, što vam uriniraju po pamćenju…, to nije problem. Nije problem što u Rožajima, Gusinju i Ulcinju ne naplaćujete porez. Problem su Srbi. E tu patologiju je najbolje definisao dobri Meša Selimović : “ Mi smo rukavac reke prevelik da bi ga zemlja upila, mali da bi postao jezero. Sprdaju se s nama braća i dušmani a mi se branimo mržnjom i inatom”.
“Nekad bejah Ciganin a sada sam Rom
Kakva divna promena u životu mom “
… Juče kao ljudi proslavismo lijepi 4.maj!
Kada je ono, što gođ da je, i ono muljosalo.
Nije nama otad svanulo, ali jutrom gledam, otud vedri.
Samo što nije!
Điko, osećam da si Titov pionir, sledbenik i pokusni kunić. A sad, kad već decenijama u vječna lovišta obitava, spočitavaš mu krivicu za srpski rod. Čudo da je Broz preteka od četničkih junaka i poživio tako dugo.
Osjećaj, što ću ti ja!?