Токови

Војислав Гледић

Дуго је жалио када одведоше
Сватови дјевојку са кућнога прага:
Временом је она
У подсвјест тонула –
Иако је била вољена и драга.

Године су ишле неумитним ходом
И страсна је љубав незнано отишла,
Све док једног дана,
Сасвим изненада –
У нов живот није случајно наишла.

Чудни су токови који се јављају
И не могу често да се јасно прате:
После пуног круга
На почетак дођу –
Давно прекинути потајно се врате.