Ове године обиљежава се 150 година од рођења Илије Шобајића и једну просторију намијенили смо за сталну поставку његових радова, а како би публика имала прилику да види и дјела која до сада нијесу била излагана, казала је Тодоровић
Најзначајнији добитак за културни живот града је кандидатура Никшића, односно проглашење за Европску пријестоницу културе 2030. године. Да би та ласкава титула била оправдана, и ЈУ „Музеји и галерије“ Никшић укључиће се кроз неколико кључних програмских праваца који су наглашени у Стратегији Никшић – Отворени град, у коме се преплићу различите културе и стилови, а ти правци су: „Коријење“, „Друмови“, „Мреже“ и „Отворени умови“, казала је директорица ове установе Весна Тодоровић.
– Европска пријестоница културе је велика идеја и захтијева озбиљан и дугорочан рад како бисмо је остварили на оригиналан начин, а да истовремено будемо дио велике европске породице градова који су ту титулу већ носили. Одговорност је велика и ми смо већ почели да радимо на томе, и као установа, тако и као појединци који се баве културом – истакла је Тодоровић, пише ДАН.
Говорећи о раду Музеја и галерија Никшић, Тодоровић је подсјетила да је један од најзначајнијих момената било поновно отварање галерије након вишегодишње реконструкције.
– Галерију смо отворили 18. септембра, на Дан града, и од тада је непрекидно у функцији. Прва манифестација била је изложба поводом додјеле награде „Илија Шобајић“, награде установљене у оквиру наше институције. Након тога организовали смо изложбу „Долазак жељезнице у Никшић“, затим изложбу графика Милована Ракоњца из Бијелог Поља, као и двије историјске изложбе – „Риболови краља Николе“, чији је аутор кустос историчар Бојан Новаковић, те изложбу поводом 180 година од градње и 100 година од обнове Његошеве капеле – навела је Тодоровић.
Посебну пажњу посвећују дјеци и младима
Посебан акценат у раду установе стављен је на програме намијењене дјеци и младима.
– Успјели смо да, упркос просторним ограничењима, реализујемо велики број квалитетних програма. Ако дјецу не научимо да буду у култури и са културом, касније немамо ни одраслу публику. Зато дјеца увијек имају централно мјесто у нашим програмима – нагласила је Тодоровић.
У том контексту издвојила је програме везане за словенску митологију, које је реализовала етнолог Вера Лубурић, затим едукативне туре о старим мостовима које је водила Рада Шћепановић, као и предавања о историјату Никшића и тврђаве Бедем, које је реализовала историчарка и музејски педагог Марина Кораћ.
– У рад смо укључили и велики број дјеце кроз ликовне атељее које воде професорке Ангелина Јањушевић, Будимирка Дубретић и Весна Сушић, као и ликовну секцију Гимназије „Стојан Церовић“, коју води проф. Вера Кнежевић са којом смо у 2025. организовали веома запажену изложбу слика малих формата. Наша улога у подизању културне свијести код најмлађих показала се и могућом и успјешном – оцијенила је Тодоровић.
Тренутно је у галерији постављена изложба академске сликарке Милодарке Милатовић, која ће ускоро бити замијењена изложбом слика, цртежа и вајарских дјела Ратка Вулановића.
– Галерија је стално активна. Ове године обиљежавамо 150 година од рођења Илије Шобајића и једну просторију смо намијенили за сталну поставку његових радова. Предстоји нам посао оспособљавања тог простора, како би публика имала прилику да види и дјела која до сада нијесу била излагана – казала је Тодоровић.
Према њеним ријечима, пројекат унутрашњег уређења музеја је завршен, а Општина Никшић треба да распише тендер за набавку намјештаја, инвентара и витрина.
– Ријеч је о врло одговорном и захтјевном послу и очекујем да би, уколико све буде текло планираном динамиком, тај процес могао бити завршен до краја године – додала је она.
Говорећи о плановима за наредни период, директорица Музеја најавила је да ће јануар обиљежити велика изложба Ратка Вулановића.
– Ријеч је о захтјевној поставци са великим скулптурама, у чијој реализацији нам помаже и кустос Бојан Муждека из Београда, директор Галерије Б2, специјализован за ликовни опус Ратка Вулановића. Након тога планиране су и изложбе Микија Радуловића и Пера Никчевића – казала је она.
Посебна пажња биће посвећена и валоризацији дјела Илије Шобајића који представља својеврсни културни бренд Никшића.
– Наши кустоси већ имају разрађене концепте за поједине збирке и вјерујем да ће будуће поставке бити савремене, јасне и пријемчиве публици. Експонати су годинама пажљиво чувани у депоима, ревизије су урађене и знамо са чиме располажемо. Сада је на реду да то на најбољи начин представимо јавности – закључила је Тодоровић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
