То може само један човјек: Како се Србија изборила за своје националне интересе на путу од Вашингтона до Москве

Предсједник Србије Александар Вучић ових дана прелази путеве који симболично осликавају сложену позицију Србије између Истока и Запада. Од прекинуте посјете Вашингтону до званичног пута у Москву, дешавања у самом врху српске спољне политике у протеклим недјељама поново су отворила питања о геополитичком позиционирању земље и њеном настојању да одржи курс у нестабилном међународном окружењу. Такође показује, да само један човјек, може да се бори и истраје у тој борби за националне интересе Србије, а то је управо предсједник Вучић.

Посјета Вашингтону, планирана крајем априла, прекинута је из здравствених разлога. Предсједник је након здравствене консултације одлучио да се врати у Београд прије заказаних сусрета, међу којима је био и неформални састанак са предсједником САД Доналдом Трампом. То је било довољно да у домаћем јавном простору оживе спекулације о „порукама“ из Вашингтона и наводним дипломатским захлађењима. Међутим, званичне информације и потврде из кабинета предсједника, као и накнадне изјаве самог Вучића, указале су да је ријеч о здравственом а не о политичком сигналу.

Подсјетимо, Бијела кућа је такође демантовала да се радило о било каквој забрани Вучићевог пријема, или одбијања Трампа да се сусретне с њим већ да су разлози здравствени.

Нова тачка у дипломатском календару је пут у Москву, гдје ће Вучић учествовати на свечаностима поводом 9. маја, Дана побједе над фашизмом. Авион предсједника задржан је јуче у Бакуу, у Азербејџану, због затварања руског ваздушног простора након украјинских дронских напада у околини Москве. Иако је ово изазвало краткотрајну неизвјесност, лет је настављен по отварању ваздушних рута, чиме су избјегнуте додатне спекулације.

Ипак, сам одлазак у Москву усред рата у Украјини носи значајне импликације. ЕУ је у више наврата позивала земље кандидате да се уздрже од симболичних гестова подршке Русији у вријеме санкција и конфликта. Србија, која се налази у процесу преговора са ЕУ, али истовремено одржава традиционално блиске односе са Русијом, покушава да балансира без формалног сврставања.

Најава сусрета Вучића са руским предсједником Владимиром Путином на маргинама обиљежавања 9. маја отвара простор за разговоре о енергетској сарадњи, посебно у свјетлу истека уговора о испоруци гаса. Одлуке које произилазе из тог састанка потенцијално ће имати дугорочне ефекте на енергетску безбједност Србије.

Све ово дешава се у тренутку када се унутар политичке сцене Србије појачавају критике у вези са транспарентношћу доношења одлука у области спољне политике. С једне стране, званичници говоре о заштити националних интереса, а с друге – поједини опозициони гласови тврде да се тиме одуговлачи стварно опредјељење.

Иако су одређене теорије и гласине у вези са Вучићевим кретањима добиле велику пажњу у јавности, догађаји који су услиједили – од повратка из САД до регуларног наставка пута ка Москви – указују да се највећи дио њих није показао утемељеним у чињеницама. Истовремено, дипломатски потези указују на настојање да се упркос геополитичким турбуленцијама очува маневарски простор у односима са свим кључним актерима.

Пут између Вашингтона и Москве, у дипломатском и стварном смислу, тако остаје траса којом се Србија креће опрезно – понекад под притиском, понекад под оптужбама за недосљедност – али и даље тражећи простор за артикулацију сопствених приоритета.

У каквој мјери ће тај баланс бити одржив, показаће наредни мјесеци.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: