Тихомир Станић: Хтео сам да дам отказ у Атељеу, а сада играм великог Пикаса

Најутицајнији уметник 20. века Пабло Пикасо био је харизматичан исто колико и талентован, велику љубавник, а хоће ли то успети да дочара глумац Тихомир Станић, сазнаћемо у недељу, за када је у Атеље 212 заказана премијера комада „Један Пикасо“.

Драма савременог америчког драмског писца Џефрија Хачера смештена је у окупирани Париз 1941. године. Баратајући познатим биографским подацима из Пикасовог живота, као и стварним догађајима из периода Другог светског рата, Хачер отвара простор за узбудљиву спекулацију: како би изгледао могући сусрет познатог уметника, за кога знамо да је период окупације провео у Паризу, и представника нацистичког режима, у овој драми врло привлачне и образоване Госпођице Фишер.

Комад се, истражујући Пикасов живот и уметност, бави положајем уметника у тешким временима, односом уметности и рата, стварањем и цензуром.

– Има у комаду пуно биографије, али радња се догађа у једној ноћи, ноћ уочи рођендана Пикасовог, зато ће и премијера бити 25. октобра, на уметников рођендан. Софија Јуричан игра једну службеницу немачког министарства културе. Добија задатак од Гебелса да с Пикасом направи договор. Дуо драма је у питању, режира је Ерол Кадић. Планирана је за малу сцену, али због епидемиолошке ситуације играћемо је на великој – каже Станић за Курир.

За време немачке окупације Париза током Другог светског рата наводно је једном приликом неки немачки официр, видевши фотографију слике „Герника“ у стану Пабла Пикаса, упитао: „Да ли сте ви ово урадили?“ Сликар је одговорио: „Не, ви сте.“ Кад су од славног шпанског уметника наручили рад за Светску изложбу у Паризу 1937. године, он се дуго премишљао о теми. А онда се одиграо стравичан догађај о коме се није смело ћутати. На Светској изложби се појавило монументално, потресно платно, које је обележило историју уметности и постало симбол људског вапаја против ужаса и бесмисла рата.

Тихомир Станић спреман чека премијеру, а био је једини који је устао против именовања садашњег управника Атеље 212, писца Новице Антића.

– Неколико пута давао сам отказе и одлазио из Атељеа, узимао неплаћено, али схватио сам да то нема пуно смисла. Нисам реаговао против Новице Антића, већ против начина на који је именован, али био сам усамљен у тој побуни и онда сам одлучио – па добро, ако се не слажем са нечим у том позоришту што се дешава, онда је боље да својим присуством изнутра делујем у оном правцу у ком мислим да позориште треба да иде него да препустим то. Сад се испоставило, ја сам оштро реаговао, а узмите програм Атељеа – играм највише представа – поручује глумац.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: