„Тихи убица“ за којег вјероватно нисте чули: Око 85 одсто људи не зна да пати од ове болести
1 min read
Фото: SHUTTERSTOCK
Срчани удари често су у центру пажње када је ријеч о здрављу срца, иако постоји генетски поремећај који може годинама бити недијагностициран и притом представљати тихи узрок изненадних смрти наизглед здравих младих људи – хипертрофична кардиомиопатија (ХЦМ).
Из овог разлога, многи хипертрофичну кардиомиопатију називају „тихим убицом“. Због изостанка јасних раних знакова, овај генетски поремећај може довести до трагичних исхода код младих особа које дјелују здраво.
Сагледавање оваквих стања уз срчане ударе важно је за ширу слику ризика по здравље срца и потребу правовремених прегледа и дијагностике код ризичних група.
ХЦМ погађа отприлике једно од 500 људи. Узрокује задебљање и укоченост срчаног мишића, што отежава његов правилан рад. То може ометати проток крви у остатак тијела и довести до компликација попут затајења срца, пребрзог или спорог откуцаја срца или чак срчаног застоја.
Ово је најчешћа насљедна болест срца – дијете родитеља с ХЦМ-ом има 50 посто шансе да је развије касније у животу. Само 100.000 људи је дијагностицирано, што значи да око 85 посто становништва може имати овај проблем, али то не зна, према Америчком друштву за затајење срца. Упркос томе што се ХЦМ насљеђује од родитеља, тачан узрок још је увијек помало нејасан.
„Иако је генотипизација важна, то није све о ХЦМ-у. Код половине људи с тешким ХЦМ-ом нисмо пронашли узрочни ген. Само зато што је ген присутан, не значи да имате болест“, рекао је Теодоре Абрахам, ехокардиограф у UCSF Healthu.
Рана дијагноза је кључна за лијечење и превенцију, али стандардни ултразвук срца није могао сасвим открити ХЦМ.
„Прије би пацијенти с ХЦМ-ом и другим облицима срчаних болести долазили и снимили ехокардиограм и често би им рекли: ‘С вама је све у реду. Погледао сам ваш ехокардиограм и изгледа сјајно’. Вратили би се 10 година касније и били би у јако лошем стању“, казао је.
