Тихи геноцид: У Хрватској избрисано 67.000 Срба

Поражавајући подаци хрватског Министарства управе. Следи укидање „специјалних“ права, а у многим срединама и нестанак.

Подаци хрватског министарства управе показују да је применом Закона о пребивалишту само у последње време са пописа бирача у Хрватској избрисано чак 67.496 хрватских грађана српске националности. То значи да ће на овогодишњим локалним изборима у Хрватској, веома важним и за Србе у Хрватској, управо толико грађана бити ускраћено за то да бира и да буде изабрано у локалну власт.

Све у свему, тако је смањен ионако мали број преосталих Срба у Хрватској, а ако се тај тренд настави, веома брзо Срба готово неће ни бити. Доведен је у питање и процес повратка, чак и у срединама где је до сада то ишло релативно добро, па је број избрисаних у Сиску и сисачкој жупанији чак 10.000.

Те невероватне бројке бележе се и у свим другим деловима Хрватске, па је у карловачкој жупанији избрисано 8.677 Срба, у шибенско-книнској 6.436, задарској 6.207, у пожешко-славонској 5.222, а у личко-сењској 5.099. Нема дела Хрватске где нису избрисани Срби, а број није мањи од становника мањих хрватских градова. Тако је у неким градовима, попут Книна, више Срба избрисано него што их је остало, а слично је и у Пакрацу, Липику, Грачацу, на Плитвичким језерима. У Воћину у Славонији је избрисан 1.161 грађанин српске националности, а остало их је свега 300.

Масовно брисање из пребивалишта било је и у местима где је број Срба који су остали нешто већи од оних који су избрисани, попут Војнића, Двора, Доњег Лапца. Брисани су и Срби у Глини где су некоћ били већински народ, као и у Петрињи, а у Вуковару је преостало 9.280 Срба, док их је избрисано 3.573.

Све указује на то да ће се битно изменити и положај Срба у Хрватској, јер им је уставни закон у срединама где су били већинско становништво омогућио коришћење права која немају у другим хрватским градовима. То се пре свега односи на загарантована места у институцијама, од жупанија до могућности запошљавања у државној управи. Како пада број повратника, а српско становништво које је остало у Хрватској све више стари, очито је да се положај Срба крајње компликује и да им прети нестанак из Хрватске. И сада се бележи тренд одласка, јер Срби више немају снаге да се боре са администрацијом и трпе све могуће притиске којима су подвргнути већ више од двадесет година. Српска заједница у Хрватској већ сада не може да оствари своја права према уставном закону у многим срединама, од Задра до Дарувара и Липика, а за коју годину ситуација ће бити готово трагична.

У Хрватској ће нови попис становника бити спроведен за четири године и ако се настави брисање и одлазак Срба, знатно ће се погоршати њихов положај у готово свим хрватским жупанијама. Изгубиће и минимална права која су једва успели да остваре применом уставног закона, а тешко да ће се закон мењати у корист српске заједнице. Када се спозна реалност, а она указује да многи Срби повратници и даље живе у изузетно тешким условима, у местима без воде и струје, стање постаје крајње алармантно. Места где су пре живели Срби остају празна, поља напуштена, куће урушене, а једино функционише стриктна контрола коју полиција проводи примењујући Закон о пребивалишту, што резултира драстичним смањењем броја Срба у Хрватској.

Статистика показује да данас у Хрватској живи само 186.633 Срба, што је 67,91 одсто мање од 581.663 Срба, колико их је било 1991. године у Хрватској. Број хрватских грађана српске националности у Хрватској стално опада, па су већ сада нека места где су Срби живели пре деведесетих опустела, без иједног становника.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: