Тежак удар на „економског тигра“: Пад туризма за 40 одсто, јавни дуг иде на 82% БДП-а

Државном буџету у овој години укупно недостаје око 877,49 милиона евра.

Влада ће морати укупно да се задужи због корона кризе за око 500 милиона, од чега је дио већ обезбијеђен.

Црногорска економија у овој године ће пасти за 6,8 одсто, док ће пад прихода у туризму износити око 40 одсто.

То је саопштио министар финансија Дарко Радуновић, образлажући предложени ребаланс овогодишњег буџета који ће данас бити објављен на сајту Владе, а потом послат Скупштини на изјашњавање.

Министар је казао да је на основу очекиваног нивоа прихода и расхода буџета, планирани ниво дефицита буџета износи 335,89 милиона и у односу на првобитно планирани, већи је за 285,93 милиона евра.

Позајмице

Укупан износ недостајућег новца у државној каси износи 877,49 милиона евра, док је планирани недостатак био 590 милиона.

Влада је лани већ позајмила око 500 милиона евра за дугове који пристижу у 2020.

“У циљу надомјешћивања недостајућих средстава, водимо разговоре са партнерским и финансијским институцијама како би се обезбиједио приступ свим расположивим кредитним или донаторским средствима. Сумирајући, кроз разговоре које тренутно водимо и већ реализоване аранжмане, очекујемо да ћемо обезбиједити око 500 милиона који ће се користити за покривање недостајућих средстава у текућој години и једним дијелом акумулирања фискалне резерве за потребе финансирања обавеза у 2021. години”, казао је Радуновић.

У првом буџету било је предвиђено да се држава ове години задужи за свега око 100 милиона евра, али је остављена могућност да се та цифра повећа.

Министар сада очекује да ће јавни дуг Црне Горе на крају ове године износити 3,79 милијарди или 82,5 одсто умањеног БДП-а.

“До сада смо успјели да договоримо 250 милиона уз гаранцију Свјетске банке и врло смо близу потпуног договора до износа од неких 410 милиона. Да ли ћемо успјети да договоримо овој пројектовани износ од 508 милиона евра, мислим да хоћемо, али ево не могу то гарантовани јер смо у разговорима и видјећемо како ће то до краја бити”, казао је Радуновић.

Жесток удар

Радуновић је објаснио да им је пројекција да ће од туризма који чини 22,4% БДП-а у 2019. години, приходовати око 650 милиона еура.

Прошлогодишњи приход од туризма, према подацима Националне туристичке организације, износио је 1,14 милијарди евра, тако да ће ове године имати пад од 43 одсто, што је око 450 милиона мање у поређењу са приходима оствареним претходне године.

“Инвестиције као једна од кључних одредница раста црногорске економије у протеклих неколико година, биће под утицајем настале ситуације, те се очекује пад страних директних инвестиција са 7% БДП-а у 2019. годину на 5,4% БДП-а у 2020. Реални пад БДП-а за Црну Гору у 2020. процјењује се на нивоу од 6,8%, док се у 2021. години очекује постепен и дјелимичан опоравак и раст економије од 4,9%”, казао је Радуновић.

Министар је појаснио да су изворни приходи буџета процијењени да ће бити нижи за 349,37 милиона, односно 17,0% и процјењује се да ће износити 1,705 милијарди, а укупна потрошња у 2020. години ће и поред додатних издвајања за подршку привреди кроз два пакета мјера износити 2,04 милијарде евра, што је за 63,4 милиона или 3,01% ниже у односу на првобитни план.

“Ово првенствено због прерасподјеле између категорија на расходној страни буџета, уштеда у дијелу потрошње немандаторног карактера и очекиваној нижој потрошњи капиталног буџета у дијелу реализације пројекта ауто-пута”, истакао је Радуновић.

Према информацији “Вијести”, уштеда у буџету због кашњења радова на ауто-путу износиће око 50 милиона евра. Изградња ауто-пута требало би да буде завршена до љета наредне године умјесто у септембру ове године.

Из предлога ће се данас видјети и колика је уштеда код службених путовања, расхода за материјале и разне услуге, гориво…

Субвенције за дио камате за туризам

Најављено је да ће у оквиру буџетске резерве обезбиједити новац за потребе субвенционисања дијела камата на кредите који су дати сектору туризма.

Радуновић је објаснио да је новом расподјелом новца на расходној страни обезбијеђено додатних 45 милиона евра у буџетској резерви за покривање подршке привреди из другог пакета, затим додатних осам милиона евра за трошкове Фонда за здравство који су настали због пандемије коронавируса, три милиона за Министарства рада и социјалног старања због увећања броја корисника породиљског одсуства и туђе његе и помоћи, два милиона евра Заводу за запошљавање пошто је процијењено да ће се увећати броја корисника субвенција за лица са инвалидитетом, као и три милиона евра за субвенције Министарства економије за мала и средња предузећа.

Министар је објаснио да се предлогом ребаланса стварају претпоставке за пружање подршке у оквиру трећег пакета мјера који је најавио до средине мјесеца.

Он је објаснио да то подразумијева додатну помоћ од пет милиона евра општинама које су кориснице новца из Егализационог фонда, затим могућност задужења код Банке за развој Савјета Европе у износу до 70 милиона, а тај новац ће бити пласиран привреди кроз повољне аранжмане путем Инвестиционо-развојног фонда (ИРФ) и комерцијалних банака.

“Планирана је могућност издавања гаранције државе до 50 милиона за кредитне аранжмане између међународних финансијских институција и комерцијалних банака у Црној Гори за потребе повољног финансирања привреде и развојних пројеката. Обезбијеђено је и 10 милиона евра за потребе субвенционисања микро, малих и средњих предузећа”, казао је Радуновић.

Дио новца стиже од ЕУ и ММФ-а, али без строгих услова
Радуновић је казао да се недостајући износ новца обезбјеђује и кроз програме са међународним институцијама, тако да су већ од ЕУ бесповратно обезбиједили 53 милиона евра, који ће им бити стављен на располагање у овој и наредној години.

“Такође, у разговорима са ММФ-ом очекујемо обезбјеђивање дијела средстава кроз инструмент брзог финансирања, затим дијела средстава у разговорима са Европском комисијом кроз инструмент макро финансијске подршке, као и дијела средстава кроз аранжман са Свјетском банком”, казао је Радуновић.

Повлачење новца из ММФ-а преко програма РФИ већ је урадила БиХ за око 330 милиона евра. Овај програм помоћи није условљен већ зависи од квоте коју земља има у ММФ-у.

Класично задуживање код ММФ-а са собом носи и обавезе које ова међународна институција тражи. То су најчешће смањивање трошкова јавне администрације, смањивање или замрзавање плате, пензија и социјалних давања…

Ништа од око 85 милиона од АЦГ и економског држављанства

Предлогом ребаланса нијесу планирани приходи од концесије за издавање у закуп црногорских аеродрома и од пројекта економског држављанства.

Првобитни план је био да се по том основу приходује око 85 милиона евра, од чега је 70 милиона евра планирано од концесије и 15 милиона евра од економског држављанства.

Помоћник министра финансија Бојан Пауновић је казао да су те приходе пренијели за план за 2021.

(Вијести)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: