Никола Тесла је прву годину студија, које је почео 1875. на Политехничкој школи у Грацу, завршио на вријеме и испите положо са највишим оцјенама. То га је одушевљавало и још више подстицало, сматрајући, поред осталог, да ће његови родитељи бити веома обрадовани када виде како им син предано и успјешно студира и полаже испите.
Не мало је, међутим, био изненађен доста хладним очевим пријемом његовог великог успjеха што га је посебно онерасположило. Није знао због чега његов отац, иначе веома пажљив, проницљив и педантан човјек, који је знао да цијени и похваљује позитивне кактеристике и успјехе свога сина, није био баш много одушевљен његовим оцјенама. Касније је Тесла сазнао узрок том доста хладном пријему. Професори су слали писма његовом оцу у којима су га обавјештавали да им син петјерано ради и да постоји озбиљна опасност од тешког оштећења здравља. Имајући у виду већ раније прележане болести свога сина, које су му угрожавале и сам живот, родитељска забринутост је била сасвим разумљива и оправдана.
,,Наоружан њиховим (професорским) ласкавим свједочанствима, отишао сам кући на кратак одмор, очекујући тријумф, али ме је увриједило то што је мој отац сматрао неважним ове тешко стечене почасти“, пише Тесла у утобиогрфји. ,,То је готово убило моју амбицију, али касније када је отац умро, потресло ме је када сам нашао завјежљај писама, која су му моји професори писали предлажући му да ме испише са факултета, уколико неће да се убијем прекомјерним радом. Касније сам се углавном посветио студијама физике, механике и математике, проводећи слободно вријеме у библиотеци. Имао сам праву манију да завршим све што сам започео, што ми је врло често задавало муке.“
Испите на другој години је Тесла такође редовно и на вријеме полагао. Још увијек се истицао својим радом и залагањем. Али већ у трећој години, када се почео интензивније бавити и неким ваншколским активностима, почиње да опада његово интересовање за студије. Тада се одао коцки, играо шах, домине и билијар, проводио доста времена у кафанама. Није никада био неки посебно страсни љубитељ ,,добре капљице“, али није избјегавао ни такво друштво у вријеме када је требало да буде на часовима предавања и вјежбања.
Био је, дакле, стално присутан у разним друштвима изван студенстке организације, а то је неминовно довело до запостављања најважнијег тадашњег животног опредјељења. Касније се повукао у усамљенчки живот, у вријеме своје зрелости и старачког доба, у вријеме свог дугогодишњег боравка у Америци. О својој страсти за коцкањем Тесла је написао сљедеће редове у аутобиографији:
,,У одређеном узрасту обузела ме је манија коцкања, што је моје родитеље веома бринуло. Картање је за мене представљало ужитак над ужицима. Мој отац који је водио узоран живот, није могао да нађе оправдања за тако бесмислено траћење времена и новца коме сам се одао. Био сам јако одлучан али нисам добро расуђивао. Говорио сам оцу: ,Ја могу да прекинем кад год хоћу али вриједи ли се одрећи нечега што не бих мијењао за све рајске радости.’ Отац је, за разлику од моје мајке, често давао одушка својој срџби и свом презиру. Мајка је разумјела мушку природу и знала је да човјек може да се спасе само властитом вољом. Сјећам се, једно поподне, кад сам изгубио сав новац и страсно жудио за игром, она је дошла к мени са свежњем новчаница и рекла ми: ,Иди и забављај се! Што брже изгубиш све што имамо, то боље. Знам да ће те то проћи.’ Била је у праву. Тога трена сам побиједио своју страст, и једино сам зажалио што није била стотину пута јача. И не само да сам је савладао већ сам је из свог срца ишчупао тако да није остао ни траг од жеље за њом. Отад сам према свакој коцки равнодушан, као према чачкању зуба.“
Тесла је у то вријеме такође веома много пушио што је била нормална посљедица његовог прекомјерног боравка по кафанама, сједећи и дружећи се са доконим људима који су пили, коцкали се и тако улудо трошили своје вријеме. Умјесто алкохола, којега његов организам никада није никако подносио нити му пријао, он је прекомјерно пио кафу. Показало се, међутим, да му ни кафа не прија, што се могло и очекивати с обзиром на Теслину необузданост и неумјереност у било ком послу кога би се прихватио. Зато су га новонастале здравствене тегобе, проблеми који су почели да се све јаче и опасније испољавају, приморале да се одрекне пушења и испијања кафе. Наравно, након подужег упражњавања тих ,,порока“, одрицање је изискивало повећи напор и самоконтролу, али је Тесла увијек имао изванредно чврсту, постојану и несаломљиву природу која би га непоколебљиво доводила до циља што га је себи постављао.
Никола Тесла
,,Касније сам претјерано пушио и довео своје здравље у опасност. Али, онда се моја воља потврдила и не само што сам престао да пушим већ сам угушио сваку наклоност према пушењу. Прије много година, патио сам од срчаних тегоба све док нисам открио да су оне последица невине шољице кафе коју сам пио сваког јутра. Одмах сам прекинуо, мада ми, признајем, то није било нимало лако. На тај начин сам контролисао и зауздавао све навике и страсти и не само што сам тако сачувао живот већ сам извукао огромно задовољство из онога што би већина људи сматрала лишавањем и жртвом.“
Као резултат занемаривања студија, запостаљања студентских обавеза и прескакање испита, дошле су и непријатне последице. Прва и најважнија је била да му је ускраћена и изостала исплата стипендије у висини од 420 форинти годишње коју је добијао од Царско краљевске команде Војне Крајине. Поред те стипендије, која је бла његова главна финансијска потпора, он је редовно примао одређене своте новца од оца и посебно од ујака Тома. Био је, дакле, финансијски доста добро збринут, али у вријеме када је своје студентске обавезе на вријеме и благовремено обављао. Изостанак стипендије се, разумљиво, одмах видно одразио и на начин живота и дјеловања студента који је увидио каквим погрешним путем се био запутио и доста добрано се у недаће заглавио. Незавидна ситуација га је приморала да потражи рјешење, али се оно није могло тако брзо, једноставно и ефикасно наћи.
Да би некако надокнадио губитак стипендије, он се обраћао за помоћ Матици српској којој у два наврата пише молбе како би могао наставити започете студије. Од Матице стпске из Новог Сада, која је иначе материјално помагала многе студенте слабог материјалног стања, није добио тражена финансијска средства, иако је у својој (првој) молби навео да је због озбиљне болести морао извјесно вријеме да паузира у студирању. Управо је та околност, како је он навео, била узрок што није могао на вријеме да иде на наставу и полаже одговарајуће испите на трећој години студија на Политехници. Прву молбу је, иначе, поднио Матици српској године 1. новембра 1877. године, молећи да му се додели стипендија из Задужбине Павла Јовановића. Управни одбор Матице српске је записао основне подаке о овом студенту: ,,Никола Тесла из Госпића, техничар прве године у Грацу (Кемичко-техничка школа). Поднио једну школску сведоџбу са изврсним успехом. Осим тога, поднео лекарску сведоџбу, а и сведоџбу о сиромаштву из које се разабира да се отац молитеља Николе Тесле Милутин Тесла налази као парох у Госпићу и да нема средстава за издржавање свога сина.“
Другу молбу Матици српској Тесла је поднио 14. октобра 1878. године, која гласи:
,,Нижепотписани моли Српску Матицу најпонизније да му додјељењем стипендије за Беч или Брно омогуће учини започете науке на техници завршити…“
Из наведених молби се види да се Тесла тада налазио у заиста веома тешкој материјалној ситуацији, и то у вријеме када је сматрао да је довољно раскрстио са распусним студенским животом и када се вратио на пут којим је и започео своје студије. И даље је добијао одређена средства од оца и двојице ујака, и то Тома, пароха, и Паја, официра (мајора) који је најприје био у Прагу, а касније служио у војној касарни у Вараждину. Како су све то били повремени, спорадични приходи, јер му је родбина знала и сматрала да има сталну стипендију (коју је он, нажалост, изгубио), био је принуђен да напусти Грац и потражи било какво запослење како би обезбиједио минимална средства за егзистенцију. Тиме се истовремено завршава период његових студија у Грацу који је трајао од 1875. до 1878. године.
<
Отпутовао је у Марибор гдје је добио запослење код једног инжењера за плату од 60 форинти мјесечно. Тада је прекинуо сваку везу са родитељима и рођацима, због новонастале ситуације, па су се они озбиљно забринули за његову судбину. У кругу студената, Теслиних колега и другова, чак је неко вријеме владало мишљење да је он извршио самоубиство јер се о њему ништа није знало, утопивши се у ријеци Мури. Родитељи су, у очајању, ангажовали свога рођака Ђура Бањанина да потражи њиховог сина, да се о њему распита и утврди шта се заправо са њиме десило, због чега се никако не јавља нити о њему има било каквих информација. Требало је да он некако сазна о Николиној судбини. Ђуро је два пуна мјесеце трагао за Теслом, али ништа није могао поуздано да сазна што је било веома непријатно за њега, па није знао како и на који начин да обавијести Милутина и Ђуку о њиховом сину.
О периоду Теслиног живота током студентских дана пише његов колега и друг Коста Кулишић сљедеће:
,,Својом културом надмашио је Тесла скоро све нас академске ђаке. Сем што је разумијевао техничке предмете, познавао је добро и историју књижевности енглеске, француске и италијанске, а да не говорим њемачке. Што се тиче италијанске књижевности, зачудило ме је да је он довољно информисан о славним дјелима Дантеа, Петрарке и Бокача. Он се још као великошколац и члан Српског академског литерарног друштва ,Србадије’ занимао физиком и третирао и предавао у поменутом Друштву о озбиљним физичким питањима…
Никола Тесла
Једном Тесла, шетајући са мном у Грацу сред Гласија показа ми концепт на француском језику за брзојавну честитку рођендана ујаку Паји који се онда налазио у Прагу као мајор или потпуковник, и он њему одмах, захваљујући на честитци, шаље брзојавном упутницом 30 форинти. Кад се пред вече са мном састаде, показа ми у банкнотама 30 форинти. ,Сад није потребно да идемо код Мурка’ (Мурко је био лихвар који је давао студентима позајмице уз изузетно велике камате – прим. В.Г.), рече са задовољством.“
Када је Коста Кулишић стигао у Марибор да потражи мјесто наставника географије и италијанског језика у једној тамошњој приватној трговачкој школи, немало се изненадио случајним сусретом са Теслом. Случајно је, наиме, ушао у једну кафану и на велико изненађење угледао Теслу како игра карте са два млађа човјека. Тесла се није много узбудио овим случајним и изненадним сусретом са једним пријатељем, већ је наставио равнодушно и ноншалантно своју игру. Кулишић га је питао зашто се не јави родитељима који су много забринути за његову судбину, Тесла је одговорио: ,,Ја сам се добро намјестио код једног инжењера и примам мјесечно 60 форинти, а имам још узгредне награде.“ На то му је Кулишић узвратио: ,,Не брате Никола, ти мораш свакако своје студије завршити.“ Тесла је слегао раменима и одговорио: ,,Видјећемо.“ Кулишић је одмах обавијестио Бањанина о том сусрету, а овај је то саопштио Теслиним родитељима. Николин отац је био задовољан што му је син жив без обзира на све друге околности, јер му је главно било живот и здравље јединца сина. Одмах је отпутовао у Марибор, као што истиче Кулишић, да би га наговорио и подстакао да настави студије, али не у Грацу већ у Прагу.
Овакво Теслино понашање, посебно његово запостављање студија, веома тешко је пало његовом оцу. Милутина је потресла Николина немарност тако да је то, несумњиво, убрзало слабљење његовог већ нарушеног здравља због чега је ускоро и умро. Било је то 29. априла 1879. године, чиме је Тесла остао без једног свог родитеља који га је заиста много материјално (и у сваком другом погледу) помагао и настојао да му син истараје на путу стицања највишег техничког образовања. Послије очеве смрти, Тесла је једно краће вријеме радио као предавач у госпићкој Реалној гимназији. Ту се задржао до краја 1879. године, али је, коначно, одлучио да напусти Госпић и оконча своје студије. Почетком 1880. године одлази у Праг у жељи да настави студије како би тиме удовољио жељи његових родитеља, посебно аманету његовг преминулог оца, при чему би промијенио дотадашњи смјер својих дотадашњих младићких стручних усавршавања.
Теслина жеља да настави студије, али не више у Грацу, него у неком другом граду. Коначно се опредијелио за Праг као велики и стари културни центар који је био насељен словенским станвништвом. У том граду су постојала два универзитета. Тако је Тесла отишао у Праг са намјером да оконча студије, али не оне које је започео у Грацу, већ превасходно области које су биле везане за теоријску науку, за физику и природне науке. Ипак, он се у међувремену био поприлично удаљио и одвикао од студентских навика, није могао стрпљиво и приљежно да сједи у слушаонице и да прати текућу наставу. Умјесто тога, вријеме је проводио у библиотекама и тако усавршавао и употпуњивао своје знање из физике, матемтике, хемије и електротехнике. Посебно су га интересовала најновија открића у области електротехнике коју је могао пратити у тадашњим стручним и научним часописима. Добро је простудирао све радове који су били посвећени новој обласи електротехнике, њеној примјени на механички рад, чиме је био добро верзиран о најновијим истраживањима на том плану. Стечено знање му је послужило као одлична основа да убрзо потом направи највеће откриће тога времена у електртехници, откриће и практичну примјену обртног магнетног поља.
,,Године 1880. отишао сам у Праг, у Чехословачку, да удовољим очевој жељи да своје образовање завршим на тамошњем универзитету. У том граду сам направио одлучујући напредак, тако што сам одвојио комутатор од машине и проучавао овај феномен из новог угла, али још увијек без резултата. Сљедеће године, изненада сам промијенио свој поглед на живот. Схватио сам да моји родитељи подносе огромну жртву због мене и ријешио сам да их ослободим тог терета. Талас телефоније који је захватио Америку управо је стигао на европски континент и такав систем је требало да буде инсталисан у Будимпешти, у Мађарској. Била је то идеална прилика, утолико прије што је један пријатељ наше породице био на челу тог подухвата.“
Теслин даљи боравак у Прагу је постао веома тежак јер није имао никаква стална финасијска средства како би могао несметано да се бави оним што је желио. Студије је био потпуно напустио, а његово стално и редовно посјећивање библиотека и праћење стручне литературе захтијевало да да има довољно средстава како би се могао хранити и плаћати било какав смјештај. Увидио је да тако више не може да живи због чега је било потребно да нађе неко стално запослење и своју породицу поштеди било каквих даљих издатака за његово будуће евентуално студирање. Уосталом, тада је Тесла имао 24 године и јасно му је било да су његове најљепше младићке године, погодне за учење и стицање универзитетског образовања, већ биле прошле, а све трезвеније размишљање му је указивало да је довољно теоријски припремљен да се може прихватити својих изумитељских подухвата. Најтеже је било, као и увијек, направити први корак ка осамостаљивању како би се кренуло једним новим путем.
Узнапредован самообразовањем, које је практиковао сталним читањем и размишљењем, давало му је потребно самопоуздање да је довољно припремљен за постепено остваривање многих дотадашњих замисли и идеја.
Прочитао је велики број стручних књига, а и знатан број погодних часописа и био довољно информисан о најновијим текућим техничким кретањима у свијету. Било је то једно ново, бурно доба када су Европа и Америка почеле да доживљавају техничку револуцију, најприје на плану примјене и развоја парних машина, а потом и мотора са унутрашњим сагоријевањем. Управо је та област машинске технике почела да се развија и да отвара нове путеве техничке цивилизације. Ипак, најновија открића на пољу електрицитета, магнетних појава и на подручју телеграфије и телефоније, била су најзначајније техничке области која су се почела развијати у другој половини XIX вијека, у време када је Тесла почео да се активно бави тим подручјима и да се директно укључује у стваралачку, проналазачку дјелатност
