Тенисер или пучиста?

Пише: Сибин 

Данашња колумна почиње најобичним животним ритуалом… Приставих јутарњу кафу, откључах паметни телефон и прођох (се) кроз портал у виртуалну стварност према политичкој сцени у Црној Гори. Црна слика? Црња од најцрње! Најздах, ваљда, укапирах: постоје, дакле, два Демоса! Један у власништву екс-првопендрека, и други, који је (наводим изворе) „легитимно заведен“ и својина је медитеранског лијево расположеног есејисте који га, у својој надри-интелектуалној пози бијаше основао у некдашњем кафеу Круг.

Ок, надаље ваљда упакирах да ће, све су прилике, један од два Демоса морати у политичку пензију (а да ваљано и није окусио овдашњу „политичку“ пројекцију директ у демократију, итд.), док би други, у случају да не изврши самоутуљење, могао доживјети тужбу као невјешт плагијат тако одомаћен и прихваћен нарочито у функционера с врха власти. И, поред тога, оба Демоса продају позитивистичку причу према којој – позитивни грађанин јесте једина будућност која би Црној Гори донијела просперитет и благодат. У реду, али ко је онда не-грађанин, или непозитивни, и гдје му је мјесто, ко га одређује и у које сврхе? Да ли управо Лека или Гоги који су спреми да туже један од Демоса који је, опет, партија чисте демократије која води легитимну битку за слободу друштва. Али, и то се може тужити у савременој политици Црне Горе. Или ће тек моћи? Сачекајмо…

Тенисер у дипломатској пензији (Лека), благоизволио изјавити: „Демос за двије године постојања видим између реалтивног успјеха и већег очекивања.“

Да није јавне циркусијаде којом нас Лека & Гоги забављају, искрено, би ли неко примјетио да дупли Демос (још увијек) политички не егзистира са својим програмом квази „Кључ“ у допалој нам политичкој провинцији? Нисам сигуран, јер се фајт два углађенка води око кључева кабинета, печата, лове и имена партије. Тачно, као апсолутни нетеренци, као они који избјегавају интеракцију са народом, продају политику – још увијек учим, спреман сам да се мијењам јер добро подносим критику и крећем се искључиво ка добру које је од непроцјењиве важности за стални напредак и усавршавање човјека. Да није апстрактно, били би позитивно, зар не…

Него, шта се догоди са углађеним и префињеним и благоглагољивим и више него пудерос политикантима какви су вољели да нам се представљају Лека & Гоги? Шта се догоди са оним слаткоречивим и искежено-умилим салонизмом који се креташе од бијелог спорта ка поезији хербаријума у изведби напућених усана? Шта се, дакле, догоди са Демосом који се тако лагодно самопроглашавао за политичку културу Црне Горе с чијом јавношћу зна да на „најпристојнији начин“ изађе на крај, јер је, боже мој, битно само мало стрпљења и добро воље?… Нема ту богзнакакве филозофије: прсли на изборима, а у бекстејџу се задужили до гуше! Тако то, на крају бива, са самопрецјењивачима.

И поред горенаведеног, цијењени публикуме, остајем у незгодној дилеми: да ли и један од два Демоса постоји, или, по ко зна који пут и овај пут имамо посла са вишеструким привидом који је ништа више до клопка удбе?

(Кад је ријеч о политици, а и о другим унутрашњим просторима једне појаве на хоризонту Бића, срби треба једном за свагда да утуве: нема разлике између Леке и Гогија! И нема ни једног од „два“ Демоса!)

Слобода за Чађа!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: