Тасовац: Народни музеј мијења име у Народни музеј Србије
1 min read
Министар културе и информисања Иван Тасовац рекао је данас да је Министарство културе подржало иницијативу да Народни музеј у Београду промијени назив у Народни музеј Србије. Он је то најавио обилазећи три изложбе у тој институцији чије скидање почиње данас и симболично је откачио слику Пита Мондријана „Композиција II“.
Здање на Тргу Републике од данас ће бити затворено због санације, па у њему у наредном периоду неће бити организоване изложбе, већ ће Народни музеј своја дјела представљати у сродним институцијама.
Народни музеј ће бити саниран и са новом сталном поставком бити отворен 10. маја 2016. године. Директорка те институције Бојана Борић Брешсковић напоменула је да ће свој дан, 171. годишњицу та кућа 10. маја обиљежити у сродној институцији, у Галерији Матице српске у Новом Саду.
Тасовац је то навео као добар примјер јачања институција и међуинституцијалне сарадње, што је један од главних циљева Министарства културе.
Он је подсјетио да је недавно одржана заједничка сједница Влада Србије и Словеније, да је тада разговарао са министарком културе те земље Јулијаном Бизјак Млакар да се збирка Словеначке умјетности из београдског музеја представи публици у тој земљи, као и да је лако подржавати институције када добро раде свој посао.
У Народном музеју у Београду министар је обишао поставке: „Пит Мондријан. Случај Композиције II“, „Кроз лице музеја“ и „Сава Сандић“.
Након београдског Музеја, министар иде у посјету Зрењанину гдје ће отворити изложбу у Савременој галерији „Нове аквизиције“. На тој поставци биће представљени радови деветоро умјетника који су ушли у збирку захваљујући конкурсу Министарства културе и информисања за финансирање умјетничких дјела из области визуелних умјетности којим је Савременој галерији Зрењанин одобрен откуп у износу од 1.493.500 динара.
Тај конкурс за финансирање умјетничких дјела из области визуелних умјетности, насталих у протеклих пет година, расписан је 2014. године први пут послије 13 година.
Народни музеј је затворен за јавност од 1. јуна 2003. године, међутим то не значи да та институција није активна, већ да нема сталну поставку. Музеј је основан указом министра просвјете Јована Стерије Поповића, 10. маја 1844. године, као Музеум сербски, који је на једном мјесту требало да сабере старине и да их за потомство сачува.
Организован у првим деценијама свог рада и као установа заштите и као научна, истраживачка установа, која је конституисала национални идентитет и била пресудан актер у развоју заштите баштине, Народни музеј је убрзо прерастао у званичног репрезента државе и друштва, свједочећи и о могућој снази културе и музеја у Србији.
Посљедњих деценија, богата изложбена и издавачка дјелатност, као и разноврсни програми за публику, у којима нове технологије имају посебно мјесто, потврдили су да је Народни музеј важан центар комуникације и извор сазнања, отворен, динамичан и приступачан музеј.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Nemas hrabrosti ministre da muzej nazoves Srpski Narodni Muzej a nije ni cuda kakvog autosovinistu kao sefa kabineta imas, gospodjica Jelena Marinkovic koja narod u cijoj vladi sluzi naziva Kmetovi i da je nije briga ako njihova djeca nemaju sta da jedu.Bruka i Sramota.
Добро сте се сетили!
Сада, слику других кадровских решења у важним институцијама, на чело Музеја ни случајно не постављајте Србина.
Несам паметан, да можда Музеј предате Т. Бљеру на управљање?!