Танасковић: Ватикан не подржава Закон о слободи вјероисповјести

„Они су то и саопштили, дипломатски и углађено, када је премијер Душко Марковић крајем прошле године био у посјети Ватикану.  После те посјете је сасвим јасно да није добио оно што је тражио у смислу подршке за закон. Али је он то зато покушао да компензира изјавом да ће папа ове године посјетити Црну Гору“, казао је Танасковић, преноси Спутњик.

Ни подршке Закону, ни обећања да ће папа посетити Црну Гору

Међутим, професор је додао да су се, по ономе што он зна, ствари другачије одвијале.

„Наиме, приликом састанка, премијер Марковић је поновио раније упућен позив светом оцу да посјети Црну Гору. То што је касније протумачено као да ће он доћи ове године садржало се у једној врло краткој реченици – „Си, веро“ (Да, доћи ћу)“.

„Нигдје у званичном саоштењу Свете столице није стајало ништа о томе да ће папа доћи, тако да се на крају испоставило да се једино у Подгорици зна да ће папа доћи идуће године, док то у Ватикану није никоме било познато“, појаснио је Танасковић, и додао да је узимајући у обзир еволуцију ситуације тешко замисливо да је папа уопште имао идеју да дође у Црну Гору.Танасковић је подсјетио да је и предсједник привремених институција у Приштини Хашим Тачи причао нешто слично, те да је годинама долазио у Ватикан и говорио да се папа спрема да уважи косовску независност, призна Косово и дође у Приштину, али да „од тога, као што видимо, нема ништа“.

Иначе, да однос Ватикана према питању тзв. ЦПЦ није од јуче говори и епизода које се присјетио Танасковић кад је својевремено, као амбасадор, био присутан када је Светозар Маровић као предсједник Србије и Црне Горе био у посјети Ватикану на разговору код кардинала Солдана, тадашњег државног секретара Свете столице.

„Солдано у једном тренурку рекао: Добро, имате тај проблем са двема православним црквама у Црној Гори, и како то сада мислите да ријешите – на шта је врло недипломатски тада ускочио тадашњи апостолски нунцио у Београду и рекао: еминенцијо, молим вас немојмо да трошимо вријеме на ту тему. То није никаква црква, то је једна група мангупа, и немојте о томе да разговарате“, казао је Танасковић.

Папа и против канонизације Степинца

Танасковић је прокоментарисао и захтјеве за канонизацију кардинала Алоизија Степинца уз опаску да наша браћа у Хрватској занемарују једну битну чињеницу, а то је – да папа није само католик већ и хришћанин, те да је прилично наивно очекивати да буде „хрватски католик али не и хришћанин“.

Појаснио је и да канонизација Алоизија Степинца никако није у интересу папе јер би она довела до парализе односа са Српском православном црквом, а онда и са православним свијетом, што није добро, нарочито након папином састанка у Хавани са руским патријархом Кирилом гдје је, како је констатовао Танасковић, када је папа, очигледно, размишљао о неким много ширим пројектима.