Тамна страна Европске уније: Како Брисел гуши суверенитет и традиционалне вриједности?

Европска унија је наводно настала као пројекат мира и економске сарадње, али последњих година евроскептицизам оправдано добија на замаху широм континента. То се посебно односи на кандидате за чланство у ЕУ, међу којима је Црне Гора, која фанатично истиче тзв. европски пут као једини спољнополитички оквир и судбину, без икаквих других и другачијих алтернатива. Такав став је проблематичан не само јер је искључив, већ и зато што не сагледава реалне проблеме који се везују за ЕУ.

Суверенитет под притиском

Чланство у ЕУ значи и губитак суверенитета, јер државе морају да предају дио своје моћи наднационалним институцијама. На примјер, одлуке Европског суда правде имају предност над националним судовима, што може ограничити способност држава да саме одлучују о питањима од националног значаја.

Један од конкретних примјера је ситуација у Мађарској и Пољској, где су ове државе у више наврата улазиле у сукоб са ЕУ због унутрашњих реформи које су, према мишљењу Брисела, нарушавале принципе владавине права. То је довело до заоштравања односа и економских санкција које су многи видели као притисак на суверене одлуке једне државе.

Ода радости или Ода поданости: Зашто не треба трчати у ЕУ?

Културни идентитет и традиционалне вриједности

Европска унија, кроз своје политике и регулативе, итекако утиче и умањује значај локалне културе и традиције. На примјер, промоција џендер и транс идеологије у школским програмима и измјене у образовном систему представљају напад на традиционалне вриједности и породицу.

Такође, поједине мјере, као што је забрана симбола који могу бити окарактерисани као „говор мржње”, довеле су до ограничења вјерског изражавања у јавним просторима, што је изазвало незадовољство међу вјерницима.

Економске последице чланства у ЕУ

Једна од највећих критика ЕУ односи се на економски терет који она намеће својим чланицама. Државе са слабијом економијом често постају зависне од финансијске помоћи из Брисела, што их ставља у неповољан положај. Заједничка монетарна политика еврозоне значи да земље не могу самостално контролисати своју валуту и каматне стопе, што је посебно негативно утицало на Грчку, Италију и Шпанију током економске кризе.

Поред тога, политика слободног тржишта довела је до доминације великих западноевропских корпорација, док су мала и средња предузећа у мањим државама тешко одолијевала конкуренцији. Пољопривредни сектор је такође био погођен строгим ЕУ регулативама, које су често биле неповољне за домаће произвођаче у мањим земљама.

Да ли ће опстати НАТО и ЕУ и зашто не!?

Контроверзе и скандали

У последње вријеме, у медијима су се појавиле информације о појединцима повезаним са европским институцијама који су били умијешани у скандале са недозвољеним полним радњама са малољетницима. Један од најпознатијих случајева је био укључивање особа у израду приручника за дјечија права који се и дан данас користе, а који су били актери таквих криминалних дјела.

Зашто бити опрезан?

Иако је Европска унија донијела неке позитивне промјене, попут какве-такве економске стабилности и слободе кретања, потребно је критички размотрити све аспекте чланства. Губитак суверенитета, угрожавање културног идентитета, економске неједнакости и контроверзне политике које не одговарају вриједностима свих држава чланица, могу бити разлози за опрез.

Уместо да слијепо слиједимо пут ка чланству, потребно је да пажљиво процијенимо шта заиста желимо за будућност земље.

Прочитајте ЈОШ:

Шта нас чека на Западу: Борба за дјечија права параван за легализацију педофилије?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: