„Тако су говорили“ – Стефан Митров Љубиша: „ Ја знам да ви мене не трпите, јер сам Срб народношћу, а православни вјером“

На данашњи дан, 11. новембра 1878. године умро је Стефан Митров Љубиша, често називан “Његошем у прози”.

У посљедњих 72 годинe вршено је велико прекрајање националне припадности православног народа Црне Горе а посебно, само у далеко драстичнијој форми, у посљедњој деценији.

Тако су се зеленаши, а међу њима и бригадир црногорске војске Крсто Зрнов Поповић, настојали замјеном историјских теза, представити као несрби односно антисрби, иако службена документа из времена књажевине и краљевине Црне Горе показују да су по народности, или национално, били Срби.

Фалсификати, неистинити историјски подаци, прекрајање националног српског идентитета православног народа Црне Горе, траје, појачано од покраденог референдума 2006. године, од кад је посебно потребно створити национ Црногорац, по угледу, на ОЗНУ, која је својим методама, Србе „преводила“ у Црногорце, о чему свједоче бројне публикације тзв. црногорских историчара.

Бјежећи од голготске судбине српског непрестаног, христоликог страдања и трагичног мучеништва, избјегавајући „каме и олује“ наших дана, многа наша браћа су побјегла од своје суштине, уводећи себе и своје потомство у страхоте живота без идентитета и поријекла. А без оног ”јуче” нема ни данас, нити може бити ”сјутра”.

А како бисмо још даље ширили истину, што је и главна мисија портала ИН4С, од данас свим читаоцима поклањамо збирку цитата „Тако су говорили“, бројних знаменитих личности које говоре о имену српском и правој историји Црне Горе.

Цитати су највећим дијелом преузети из књиге Батрића Јовановића „Црногорци о себи“; „Споменица Петра II Петровића – Његоша – Владике Рада 1813–1851–1925“; Владимир Д. Јовићевић, Будимир Алексић „Црногорско питање“.

Прелом је радио Пушица Милојко, а насловну страну Петар Лубарда.

Стефан Митров Љубиша пише у „Приповјести паштровској друге половине осамнаестог вијека – Поп Андровић нови Обилић“:

„Биле су загризле и љуто окрвавиле, око међа и земаља, двије  сродне сусједне опћине, на име паштровска и спичанска, једна млетачка, а друга турска: спор тај, што, жали Боже, није ни дан данашњи на чисту; те се стога и понављају чести и крвави сукоби међу онијем наоружанијем и јуначкијем Србима, који су навикли хитати весело на пограничне бојеве као на славу…“

У приповјетци се каже да су се састали сусједи, прваци
Паштровића и Спича, да се мире. Поп Раде Андровић, Паштровић, је рекао:

„…Атакоми четворо јеванђеља, да ми није стога што смо залуд браћа Срби, и што нам се под брком смију Турци и Латини, не бих се с вама никад узмирио док ми не би проникле зовке ка пријекладу…“

Стефан Митров Љубиша је, 18. јануара 1877. године, рекао у
Далматинском сабору:

„Ја не знам, душе ми који ме је народ осудио, но знам који ме је народ похвалио и одобрио мој политички рад, а то су моји бирачи, моја браћа Срби Бокешки…“

Другом приликом је Љубиша, такође у Далматинском сабору,
изјавио:

„… Ја знам да ви мене не трпите, јер сам Срб народношћу, а православни вјером. Но излазећи одавде тјешим се мислећи да остављам у Сабору младијех сила, гос. Вујатовића и Симића, који, ако их је Српкиња задојила, знати ће бранити законита права своје народности и вјере, а ја ћу им с тремова рукама пљескати…“

О националном осјећању Бокеља, Љубиша каже:

„Бокељи су наголо Срби, говоре кући српски, а у свијету науче лако туђ језик. У приморју уз српски, чујеш највише талијански…“

Ваш ПДФ примјерак можете преузети ОВДЈЕ!

Прочитајте ЈОШ:

„Тако су говорили“ – Марко Миљанов: „Нe удри брaтa Србинa, Црнoгoрчe, црн ти oбрaз кa ти и jeст, мимo брaћe“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: