„Тако су говорили“ – Римокатолички свештеник из Боке, дон Нико Луковић: Српски барјак, симбол јунаштва, витештва и слободе, пет вијекова слободно лепршао, ничим неокаљан

У посљедњих 72 годинe вршено је велико прекрајање националне припадности православног народа Црне Горе а посебно, само у далеко драстичнијој форми, у посљедњој деценији.

Тако су се зеленаши, а међу њима и бригадир црногорске војске Крсто Зрнов Поповић, настојали замјеном историјских теза, представити као несрби односно антисрби, иако службена документа из времена књажевине и краљевине Црне Горе показују да су по народности, или национално, били Срби.

Фалсификати, неистинити историјски подаци, прекрајање националног српског идентитета православног народа Црне Горе, траје, појачано од покраденог референдума 2006. године, од кад је посебно потребно створити национ Црногорац, по угледу, на ОЗНУ, која је својим методама, Србе „преводила“ у Црногорце, о чему свједоче бројне публикације тзв. црногорских историчара.

Бјежећи од голготске судбине српског непрестаног, христоликог страдања и трагичног мучеништва, избјегавајући „каме и олује“ наших дана, многа наша браћа су побјегла од своје суштине, уводећи себе и своје потомство у страхоте живота без идентитета и поријекла. А без оног ”јуче” нема ни данас, нити може бити ”сјутра”.

А како бисмо још даље ширили истину, што је и главна мисија портала ИН4С, од данас свим читаоцима поклањамо збирку цитата „Тако су говорили“, бројних знаменитих личности које говоре о имену српском и правој историји Црне Горе.

Цитати су највећим дијелом преузети из књиге Батрића Јовановића „Црногорци о себи“; „Споменица Петра II Петровића – Његоша – Владике Рада 1813–1851–1925“; Владимир Д. Јовићевић, Будимир Алексић „Црногорско питање“.

Прелом је радио Пушица Милојко, а насловну страну Петар Лубарда.

Римокатолички свештеник из Боке, дон Нико Луковић, у свом говору на засиједању Скупштине Црне Горе, 29. децембра 1946.г., каже:

„…Другови и другарице, када су се косовски орлови угнијездили у овим славним кршевима, засадили су на Ловћену, црногорском Парнасу, светом брду свих унакрст Словена, Српски барјак, симбол јунаштва, витештва и слободе, гдје је пет вијекова слободно лепршао, ничим неокаљан, док су непријатељи нашега народа, почевши од азијатских душманина до фашистичког завојевача наших дана „о те крши зуб свој заман кршили“, да га отму и растргају. Али поносни Црногорац као да је из Ловћена израстао, стоји својим гранитним ногама непомичан на крвавој стражи, чувајући слободу и свијетле идеале Српства и јужног словенства, док је свуд унаоколо „племе наше сном мртвијем спало“.

Ваш ПДФ примјерак можете преузети ОВДЈЕ!

Прочитајте ЈОШ:

„Тако су говорили“ – Историчар Марко Драговић: „Сваки Црногорац дичио се именом Србин, вјером православном и својом златном слободом…“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: