Тако је говорио Данило
Емило Лабудовић
Пише: Емило Лабудовић
„Народе, говори вам Данило Маруновић”!!!
У свеопштој гунгули којом је „Стега” синоћ покушала да „стегне” Вилу Горица и спријечи додјелу Тринаестојулске награде, ова реченица, појачана мегафоном, била је крешчендо једне национал – фашистичке фарсе и бласфемије која свако мало, као гејзир на Исланду, прокључа у Црној Гори. Јер, ако ико у овом несрећном народу, слуђеном и подијељеном до костију, има снаге, знања и моралног хабитуса, да говори онда је то ОН – Данило!
Најновија жртва погрома српског режима над младом и још нејаком стабљиком црногорске нове државности и њених перјаница, изногиран из мрског Београда, преко Македоније (преко Хрватске је била гужва јер су сви путеви водили Томпсону) дохитао је као сиви соко да се обрати народу свом вјерном. Е, сад, да ли оном огрнутом заставама дугиних боја или оном под зеленим барјаком, друго је и мање битно питање, јер „народу” се, нарочито кад га је онолико мало, у зубе не гледа. Као што није ни много битно шта је хтио или шта је рекао. Јер то његово брбљање и шашољење, својом празњикавом једноличношћу одавно подсјећа на цигански вергл.
Говорио је Данило, дика и понос Црне нам, да црња бити не може, Горе, јер би, да се ријечи дохватио лидер им, чувени правник Бане, морао да каже другачије. Да, ако има и мрву професионалног образа, објасни присутнима да су их – зајбали! Јер, 13. јул је Дан државности, дан када је Црна Гора, заједно са Србијом, била међународно призната, и сасвим је случајном коинциденцијом повезан са Даном устанка. И, сад, Дан државности, логично, припада свима, јер је те 1878. године Црна Гора, у тадашњим границама, била једно и уједно. Дакле, и Даниловог, Банетовог и прађедова свих окупљених пред Вилом, али и Бећировог прађеда, ни мање ни више. Ако је већ тако, а чувени „стегоноша” Бранислав, правник над правницима, зна да јесте, (Данило је већ шупаљ са свих страна за ту „вишу” историју), откуд му онда право да „присваја” државни симбол тог датума – Тринаестојулску награду? Јер, поновићу још једном (за Данила којем глава очито служи само за његовање оне боемске фризуре, јер Бане, правник над правницима, то зна наизуст), тај датум и награда његовим именом именована – припада свима. Па и Бећиру.
И покушај такозване замјене теза и изједначавање Дана државности са Даном устанка, такође „не пије воду”. Јер и тај 13. јул припада свима. Тога дана васколика часна и слободољубива Црна Гора, као један, дигла се на ноге. А ако ћемо поштено, Данилови и Банетови баш и нијесу, још су их бољеле ноге од саборовања претходног дана и клицања Дучеу, Биролију и зету им, Виктору Емануелу.
И како год да се окрене, чак ни сва Банетова правничка дубина (за Данила су то „шпанска села”), е може да оспори да оба датума припадају свима и да на признање везано за црногорску државност једнако има право и Бећир Вуковић. Бећир, Србин од главе до пете. Јер, и екстра Црногорци, какви су Бане и Данило, добро знају да је, макар у то вријеме, у сваком погледу Црна Гора била – српска. Значи: и Бећирова.
“I onda,braco i sestre,nebo zatvoreno nad nama,voda skupa i preskupa,heroin,los i nikakav”. (Google)
“Kokain,los i nikakav”.
Hrvati okupise pola miliona na koncertu Srbi ne mogu za Kosovo ni pola kombija,ni vojnika ni povratnika.Hahahahaha Zaudara kolike ste kukavice.
KO KAD TIH 36 S LORITA NIKAD GLAS MU CULI NISU IL VIDELI GA PA DA POZNAT MOGU GA PO LIKU IL GLASU…MOGA IM ISTO TAKO REC GOVORI VAM VUJISIC PAVLE …PREKO 36 STO BILO NA PROTESTU RADE ZA SLUZBE OVDASNJE …