Бројне пресуде црногорских судова показале су да је 235 људи у Црној Гори 2020. године на порталу Удар означено као шпијуни, сарадници српских безбједносних институција, без икаквог основа и разлога, због чега су многи покренули поступке против државе Црне Горе.
У јавности је остао утисак да су за објаве на порталу Удар, којима је таргетиран већи број лица, одговорни појединци – припадници Агенције за националну безбједност (АНБ) – који су на тај начин злоупотребљавали свој положај.
У пресудама се наводи да је портал Udar.me био непријављен, да се не знају власници домена нити ко је радио на њему, иако је постојала законска обавеза пријављивања која подразумијева достављање одговарајућих података од стране физичког или правног лица ради њиховог уношења у јавни регистар.
Министарство јавне управе и медија потврдило је током поступка да овај портал није уписан у евиденцију медија, што је био један од кључних доказа да је држава заказала. Судови су одговорност државе видјели само у непостојању регистрације портала, али то не одговара пуној истини и слободно се може рећи да вријеђа здрав разум. Разлог је једноставан: улога државних функционера и безбједносних институција у осмишљавању портала Удар и избору лица за таргетирање била је кључна.
Државне институције и сам државни врх својом улогом учинили су да ово буде једна од најсрамнијих афера осмишљених у новијој историји Црне Горе.
О одговорности државних функционера за покретање и дјеловање портала Удар у Основном суду свједочио је Радован Алексић, који је, наводећи само њихове функције, означио премијера и уједно предсједника Вијећа за националну безбједност, министра одбране, шефа Бироа за оперативну координацију служби безбједности (БОК), шефа Безбједносно-обавјештајног директората Министарства одбране (БОД МО) и директора Агенције за националну безбједност (АНБ) као одговорне за оснивање портала, избор лица за таргетирање, осмишљавање објава и остало.
Према нашим незваничним сазнањима, том приликом је јасно указано да се без одобрења државног врха и руководилаца безбједносног сектора тај портал није могао ни појавити. Разлог је што садржај објава на њему упућује на обавјештајну дјелатност која задире у надлежност институција, прије свега безбједносних служби, које су дужне да истражују такву врсту активности.
Ко би се усудио да објављује нешто што указује на дјелатност која је, по Закону о АНБ-у, искључива надлежност управо те Агенције? А притом се таргетира и друга држава, која се оптужује да угрожава Црну Гору обавјештајним и субверзивним дјеловањем. То ни сама Агенција не би могла учинити без сагласности државног врха. Управо је на ту околност, пред Судом у Подгорици, како незванично сазнајемо, указао Радован Алексић.
Поједина лица, поред објективне, имају и кривичну одговорност, што би истражни органи морали утврдити, будући да постоје основи сумње да су неки од наведених функционера починили кривично дјело противзаконит утицај из члана 422 (став 1) и 422а (став 1 и 2) Кривичног законика Црне Горе (КЗ ЦГ).
Суду је предочено да је Алексић, у вријеме дјеловања портала Удар, био под истрагом због познатог монтираног поступка за рањавање службеника полиције Предрага Шуковића; да је то била пета година трајања тог поступка, уз ограничену слободу кретања; да је он једино лице које је више пута било на мети портала Удар – чак више од десет пута; те да лица с којима је довођен у везу уопште не познаје. Он је, такође, једини страни држављанин који се нашао на мети тог портала.
Посебно је проблематизовао чињеницу да је држављанин Србије, а да је на порталу Удар означен као обавјештајац који има агентурну мрежу у Црној Гори. То значи да је представљен као неко ко обавјештајно дјелује против Црне Горе, при том државе чланице НАТО-а, и ради у корист државе која није чланица тог савеза. Такав наратив, како је указао, показује да креатори ових оптужби нијесу имали способност да расуђују на нормалан начин и да схвате шта све то заправо значи.
Сазнајемо да су, због оваквих инсинуација и бесмислица, многе међународне организације показале интересовање за свједочење Радована Алексића.
Осим тога, бивши премијер Дритан Абазовић је у својим јавним наступима неколико пута означио министра одбране Предрага Бошковића као одговорног за дјеловање портала Удар.
И поред свега наведеног, црногорски судови нијесу показали интересовање нити су узели у обзир одговорност државних институција, већ су све једноставно игнорисали.
У Суду се чуло и да је Безбједносно-информативна агенција Србије (БИА) имала комуникацију са врхом Агенције за националну безбједност (АНБ) прије појављивања портала Удар, што је питање за посебну анализу. Ово је битно из разлога што је Душко Марковић на Анкетном одбору у Скупштини Црне Горе изјавио „да је из Србије стигла дојава за Алексића због које је ухапшен и покренут поступак, а да је у позадини свега тога била намјера да се спријечи његов избор за премијера Црне Горе“, што је од стране надлежних у Србији прећутано.
Са друге стране, видимо да Алексић и Душка Марковића доводи у везу и са порталом Удар, будући да је он, као премијер и уједно шеф Вијећа за националну безбједност, у то вријеме био најодговорнији за функционисање система безбједности. Шта је права истина око свега тога, сигурно ће показати вријеме.
Подсјећамо, у вријеме појаве и дјеловања портала Удар, премијер и предсједник Вијећа за националну безбједност био је Душко Марковић, министар одбране Предраг Бошковић, шеф Безбједносно-обавјештајног директората Министарства одбране (БОД МО) Миљан Перовић, шеф Бироа за оперативну координацију служби безбједности (БОК) Мевлудин Нухоџић, док је директор АНБ-а био Дејан Перуничић. Сигурно је и тадашњи предсједник Црне Горе Мило Ђукановић био информисан о свему томе.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
