Иако у фазу за добровољно финансијско реструктурирање по подгоричком модеду може да уђе око 600 милиона еура, које су банке класификовале у Б и Ц категорије, односно кредите са чијом се отплатом касни до 270 дана, тај модел добровољног финансијског реструктурирања, према незваничним информацијама, доживио је потпуни фијаско.
Разлог за то је незаинтересованост како великих дужника, тако и банака.
На питања „Дана” колико компанија је до сада потписало споразум о добровољном финансијском реструктуирању, као и о ком износу реструктурираних кредита се ради, из Централне банке су казали да не располажу тим подацима, док из Удружења банака нијесу одговорили на постављена питања.
Од укупно 600 милиона, како је недавно у Привредној комори саопштила представница Централне банке Маријана Митровић, у категорији Б је 458,5 милиона еура, односно 19 одсто укупних кредита, а категорија Ц чини 158,1 или 6,6 одсто укупних кредита.
Власник компаније Цијевна комерц Данило Петровић, чија комапнија је била једна од предложених за подгорички модел казао је да нијесу склапали никакав договор са банкама, те да уредно извршавају своје обавезе.
„Моји људи воде финансије, тако да не знам да ли је ишта нуђено од стране банка„, рекао је он.
За посланика Небојшу Медојевића (ДФ) фијаско подгоричког модела био је очекиван и подсјетио је да је управо он указивао да се ради о неодрживом моделу и да се искуства других земаља не могу примјењивати у Црној Гори.
„Да ли се ради о 600 милиона или читавој милијарди, ако се узму дугови тих тајкуна држави за порезе и банкама за кредите и дуг према добављачима и новац који је изнијет вани, сигурно да се ради о најмање милијарду еура, који су на релацији банкедржава-добављачи и црногорски тајкуни„, рекао је он.
По његовим ријечима, највећи дио ненаплативих кредита у Црној Гори у ствари је производ корупције и криминалних уговора између менаџмента банке и режимских тајкуна.
„Ти кредити су и одобравани тајкунима, да се не би вратили, јер су банке узимале слаба обезбјеђења за те кредите, односно колатерале, који су по вриједности били много мањи од одобрених кредита, а за поједине кредитне аранжмане банке нијесу ни узимале колатерал, а за неке кредите су као обезбјеђење узимале акције, које нијесу имале никакву вриједност у том тренутку„, рекао је он.
По ријечима Медојевића, проблем ненаплативих кредита је кривичноправна материја.
„Потребно је направити темељну ревизију односа менаџмента банака и тајкуна, који су у ствари дијелили тај новац, који је често завршавао вани„, казао је он.
Он је подсјетио да је био на презентацији гдје су независни експерти оцјењивали финансијске могућности и пословне планове које су направиле банке и дужници и ниједан од тих пројеката није наишао на позитивне оцјене, јер није задовољавао задате критеријуме, јер није био одржив.
„Ненаплативи порески дугови тајкунских компанија износе преко 500 милиона еура, а они дугују и добављачима и банкама, што је главни проблем домаће економије и главни извор неликвидности и главни разлог због чега су банке смањиле кредитирање привреде, односно здравих предузећа, јер трпе велике губитке због тога што су раније пласирале средства тајкунима. Никшићка компанија Унипром, Веселина Пејовића, дужник је Нове љубљанске банке, која често не успијева нити може да наплати своја потраживања, а чак и кад крене да се наплати, појаве се изненадни проблеми са књижењем у катастру, а није могуће ни да се наплати преко Привредног суда рекао је он, истичући да специјални тужилац, којег именује нека будућа Влада мора да направи темљену ревизију свих тих уговра, а посебно да истражи односе менаџмента банака и тајкуна.
Од Мила не траже 11 милиона
Медојевић је истакао да ни банке ни компаније дужници нијесу превише заинтересовани за подгорички модел, јер би се, како је казао, отварањем тих случајева, нарочити пред лицем јавности, потврдило да се ради о тешким кривичним дјелима.
„УДГ је најбољи примјер, који дугује Црногорској комерцијалној банци преко 11 милиона еура, од чега није враћен ниједан цент, нити неко смије да тражи тај кредит, претпостављам због тога што је власник тог универзитета премијер Мило Ђукановић и ЦКБ и не покушава да наплати тај кредит, за који је колетерал била зграда, која сада не вриједи ни 30 одсто одобреног кредита“, рекао је он.
Предлог закона ЦБЦГ требало би да буде рјешење
Економски аналитичар Синиша Лекић сматра да би нацрт закона о ограничавању каматних стопа, који је недавно предложила Централна банка, требало да обухвати и реструктурирање дуговања.
То би практично искључило сваку причу о подгоричком моделу, који није ни заживио, већ је постојао само у теорији и причи ‘ да се нешто ради на проблему ненаплативих кредитам, рекао је он.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
