Тачи и кооптужени остају у притвору: Тужилаштво спремно за суђење, али не и одбрана

Браниоци су данас тврдили да би хашко суђење бившем заповједнику ОВК Хашиму Тачију и тројици саоптужених за злочине на Косову и у Албанији 1998-99, могло потрајати 10 година, ако суд тужиоцима одобри вријеме које су затражили за извођење доказа.

На данашњој статусној конференцији пред судом за злочине бораца ОВК у Хагу, тужиоци су, међутим, то негирали, тврдећи да ће доказе извести „ефикасно“ и за много краће вријеме.

Током расправе није било ријечи о томе када би могао почети процес Тачију и саоптуженима Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију.

Бранилац другооптуженог Весељија, адвокат Бен Емерсон, тврдио је да су тужиоци затражили „1.863 радна сата“ за извођење доказа.

Емерсон је, потом, подсјетио да су тужиоци на суђењу Слободану Милошевићу пред Хашким трибуналом потрошили „360 сати“ током свог двогодишњег доказног поступка.

На основу поређења с тим и другим процесима пред Трибуналом, Емерсон је израчунао да ће тужиоцима бити потребно „10-11 година“ да изведу доказе против Тачија и саоптужених јер „немају директне доказе“.

Емерсон је позвао судију за претходни поступак Николу Гијуа да тужиоцима ограничи вријеме и наложи им да сажму предмет.

Тужитељка Клер Лосон узвратила је да тужилаштву неће бити потребне толике године и да ће своје доказе извести „ефикасно“.

Судија Гију рекао је да ће у догледно вријеме он или расправно вијеће донијети одлуку о обиму предмета и времену које ће тужиоцима одобрити.

Одбрана првооптуженог Тачија тврдила је, на данашњем засиједању, да јој тужиоци ускраћују ослобађајуће доказе.

Бранилац Грег Кихо рекао је да је тужилаштво „четири године“ ускраћивало одбрани изјаву званичника ОЕБС Дана Евертса да Тачи и други албански лидери нису одговорни за злочине на Косову „после јула 1999.“.

По Кихоу, амбасадор Евертс је изјаву тужилаштву дао „у јануару и марту 2018“, а тужиоци су је одбрани доставили тек овог мјесеца.

Кихо је тврдио и да би, на основу те изјаве, суд требало да Тачија и саоптужене, пусти на привремену слободу.

По правилима суда, тужиоци морају одбрани објелоданити ослобађајуће доказе чим дођу до њих, али то нема никакве везе са разлозима за притвор оптужених.

Тужитељка Лосон одбацила је тврдње Тачијевог браниоца, сугеришући да је изјава Евертса достављена одбрани чим је то одобрио ОЕБС.

„То је поглед једне особе насупрот огромном доказном материјалу“, рекла је Лосон, уз опаску да одбрана прибјегава „бирању цитата“ из „нетачно сажете“ Евертсове изјаве.

Како је цитирао Тачијев бранилац, Евертс је тужиоцима рекао да насиље на Косову после јула 1999. „није било дио организовање кампање албанског вођства“, већ освета или пљачка у атмосфери „некажњивости“.

Како је рекао Кихо, амбасадор Евертс је изјавио и да „не види разлог или мотив зашто би Тачи желио да ОВК почини насиље, кад би то наштетило његовом међународном угледу“.

По Тачијевом браниоцу, та изјава је одбрани достављена тек пошто је кобранилац Пјер-Ричард Проспер, бивши амбасадор САД за ратне злочине, позвао Евертса који је тужилаштво, потом, „подвргао притиску“.

Сам Проспер оптужио је у судници тужиоце да су „изневјерили обавезу да утврде истину“ и да „обмањују суд“ тако што „прикривају ослобађајуће доказе“.

Са тврдњом Тачијеве одбране да се тужилаштву „не може вјеровати“ сложили су се и заступници саоптужених.

Браниоци су у судници указали и да су им је још непознат идентитет 106 од око 300 свједока, које су тужиоци најавили, што им отежава истрагу, као и редиговани документи тужилаштва.

Следећа расправа о стању у поступку заказана је за 24. март.

Тачи (53), Весељи (54), Сељими (50) и Краснићи (70) оптужени су за злодјела почињена у 42 нелегална притвора ОВК на Косову и у Албанији над најмање 407 притвореника, од којих је најмање 98 убијено, од марта 1998. до септембра 1999.

Оптужница Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија у 10 тачака терети за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, мучење (двије тачке) и убиства (двије тачке).

Та кривична дјела квалификована су, у шест тачака, као злочини против човјечности, а у четири тачке, као ратни злочини.

За те злочине, по оптужници, Тачи и саоптужени сносе и индивидуалну и командну одговорност. Сви су, у периоду обухваћеном оптужницом, били чланови Главног штаба ОВК: Тачи као политички комесар, касније и заповједник, Весељи као шеф обавјештајне службе, Сељими као главни оперативац, а Краснићи као замјеник команданта и портарол.

У привременој влади Косова, проглашеној у марту 1999, Тачи је био премијер, Весељи министар за обавјештајне послове, Сељими министар унутрашњих послова, а Краснићи портарол.

Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату, заједно са бројним другим официрима и припадницима ОВК, те члановима привремене владе од којих су у оптужници именовани: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сујелман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.

Сви оптужени, који су на Косову ухапшени 4. и 5. новембра, у првом појављивању пред судом, од 9. до 11. новембра, изјавили су да нису криви за злочине из оптужнице.

Извор: Н1

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: