Свјетски портали о „Дари из Јасеновца“: Болно остварење о заборављеним ужасима
1 min read
фото: Профимедиа
Портал „Film reviews“ /Филмски прегледи/ објавио је прави панегирик о филму „Дара из Јасеновца“, оцјењујући га као болно, емотивно разарајуће, али дубоко потребно остварење.
У фокусу текста је маестрална улога Биљане Чекић као младе Даре, која за неколико дана, суочена са нестанцима најближих, нагло одраста и сјајно парира у глуми својим неколико пута старијим колегама.
„Дара из Јасеновца“ говори о заборављеним ужасима геноцида на Србима у Хрватској током Другог свјетског рата, наводи се у овом осврту.
У тексту је истакнута и улога Дариног оца, који је принуђен да закопава лешеве невиних људи и своје породице и који је разапет између жеље да и сам нестане и покушаја да се поново нађе са преживјелом дјецом.
И Дара и њен отац мало говоре у филму, али су свједоци многих ужаса у логору.
Овај портал даје филму „Дара из Јасеновца“ максималну оцјену.
Портал „Визуелна алегорија“ /Visual parables/ одбацује наводе да је филм антихрватски и истиче да, онима који су заинтересовани за посљедице Холокауста, „Дара из Јасеновца“ говори о чињеницама које су заборављене.
Филм показује невјероватну бруталност у хрватском логору, уз мале акте помоћи и пријатељства који слабашно сјаје.
„Дара из Јасеновца“ није антихрватски филм. Ако би га неко могао оптужити да је антикатолички – то и даље не умањује срамоту Католичке цркве /у Независној Држави Хрватској/ јер су неки њени чланови сарађивали са усташама и нацистима.
Портал сматра да су неке сцене бруталног насиља можда предуге, али то значајно не умањује квалитет филма, коме даје четири од пет звјездица
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Hvala sto ste nam preneli da ima postenih filmskih kriticara !
Pa zovite istoricark umetnosti Sorosevku da napise kritiku.To bi ona sa zadovoljstvom uradila.Sve tragicno, lokalno ,nacionalno , ljudsko , sa znanjem po njoj treba protijerati, zabraniti , bunkerisati tj treba napraviti da upotrebim njenu omiljenu frazu OTKLON od toga i takvoga i umetnika protagonista ove tematike pa i Jasenovca.treba zabraniti. .Da radi se o Gebelsu u suknji Svetlani Racanovic cedu totalitarizma i modernizma plagijatorstva koje je jos davne 1995 godineu Beogradu ispljuvao njihov guru Bonito Oliva kao plagijate.i neidgovorne.
Kasno je da umetnicki Gebels pardon Svetlana postane ljudsko bice bolest je uznaprefovala